Blokade nastavnog procesa na univerzitetima i fakultetima u Srbiji traju već mesec dana, a pored podrške koju su blokaderi dobili iz regiona, sve više studenata koji su učestvovali na blokadama izlazi sa informacijama koje se tiču same odluke o uvođenju blokada i legitimnosti iste.
Takođe, u pitanje se dovodi i demokratski kapacitet tela koja su donela odluku o blokadi nastavnog procesa, s obzirom da je to prepušteno “plenumima”, koje su kasnije podržale uprave visokoškolskih ustanova, na čelu sa dekanima fakulteta.
Jedan od onih koji je učestvovao u radnim grupama koje su pripremale “plenum”, ali i u organizaciji blokade nastavnog procesa, student Fakulteta tehničkih nauka u Novom Sadu Jovan Babić, za Euronjuz Srbija je u eksluzivnom intervjuu govorio o tome kako je doneta odluka o blokadi nastavnog procesa, na koji način, ali i o drugim problemima koji prate blokadu.
“Blokade vodi manjina instrumentalizovanih ekstremista, koja manipuliše većinom”
– Kako je organizovan “plenum” na Vašem fakultetu i šta je “plenum” zapravo?
“Plenum označava okupljanje svih članova neke organizacije radi diskusije i glasanja o predlozima. Na fakultetima bi to trebalo da uključuje sve studente. Plenumi se smatraju neformalnim organizacijama bez izvršne moći, što znači da odluke nemaju obavezujući karakter. Njihova moć je simbolična, poput dogovora grupe u kafani, a sprovođenje zavisi od podrške izvršnih organa. Shodno tome odluke plenuma nemaju nikakvu pravu težinu”, ističe Babić i dodaje:
“Da bi plenum bio kredibilan, većina članova organizacije mora učestvovati. Na primeru Fakulteta tehničkih nauka u Novom Sadu, koji ima 17.500 studenata, za legitimnu odluku neophodno je najmanje 8.751 glas (50 odsto +1 glas)”, kaže Babić.
– Kakva je bila situacija na 4. plenumu na FTN u Novom Sadu 17.12.2024. godine?
“Kao što možemo videti nije došao ni približan broj studenta da bi glasanje na plenumu bilo legitimno, jer je na glasanju bilo od 780 do 897 glasova, a potrebno je minimum 8.751 studenata da bi glasanje uopšte moglo da počne. Bez obzira što kvorum nije ni postojao, samim tim nije postojao ni osnov da dođe do glasanje, ali je glasanje ipak održano. Kada uzmemo u obzir da je broj ljudi koji je došao na plenum od 780 do 897, to predstavlja 4,4 i 5,1 odsto od ukupnog broja studenata. Kvorum treba da bude 51 odsto glasova, a ne 5,1 odsto glasova i manje od toga”, kaže on i nastavlja:
“Pored samog kvoruma, koji predstavlja broj ljudi koji je došao na glasanje, glasovi tih ljudi se dele na 3 kategorije: Za, Protiv i Uzdržan. Dakle, samo broj onih koji su glasali ‘Za’ predstavlja studente koji su podržali određenu odluku, a na primeru usvojene odluke koja je glasila: ‘Zvanična komunikaciju savetodavnog zatvorenog tipa’, a ja postavljam pitanje da mi neko objasni šta znači ovo pitanje i kako da glasamo za njega. ‘Za’ usvajanje ove odluke je glasalo 454 studenta ili 2,5 odsto od ukupnog broja studenata Fakulteta tehničkih nauka. Dakle, 2,5 odsto studenata je usvojilo odluku i ta odluka pokušava da se prikaže kao legitimna odluka koja predstavlja studente Fakulteta tehničkih nauka. Naravno, ta odluka predstavlja samo 2,5 odsto studenata, ali ona predstavlja i 97,5 odsto studenata koji nisu glasali za tu odluku. Pa vi sami procenite ko je tu u većini, a ko u manjini”, kaže Babić.
– Ko su zapravo ljudi koji su blokirali nastavni proces na Vašem fakultetu?
“Ovde bih ovde morao citirati Josipa Broza Tita, što nikada ne bih pomislio da ću uraditi: ‘Veliki broj, 90 procenata studenata, je poštena omladina’, da bih približnije objasnio situaciju. Pošto znamo da je 90 odsto studenta poštena omladina, takođe znamo da onih preostalih 10 odsto nije baš poštena, ali od onih 2,5 odsto studenata koji su glasali ‘Za’ na plenumu, prema proceni Tita, oko 10 odsto njih je korumpirano, što dovodi do toga da je tek 0,25 odsto studenata Fakulteta tehničkih nauka loša omladina, tj. ubačeni radikalizovani elementi”, kaže Babić i nastavlja:
“To su ljudi koji su radikalni ekstremisti, levičari, komunisti, staljinisti, samopromoteri, manipulatori i profiteri koji se trude da što više ljudi ubede u njihove laži i korišćenja studenata kao paravana za politički obračun. Sa druge strane imamo ostatak od 99,75 odsto studenata Fakulteta tehničkih nauka koji su dobri ljudi i koji su žrtve ovih 0,25 odsto radikalnih ekstremista. Od 17.500 studenata Fakulteta tehničkih nauka, njih 16.720 uopšte nije zainteresovano za same blokade, zato i ne dolaze na fakultet i čekaju da se sve završi i da se vrate na fakultet i počnu da rešavaju svoje obaveze na fakultetu”, ističe Jovan Babić.
“17.460 studenata je ostalo bez prava glasa, zbog odluke 40-ak ljudi”
– Kakav je model primenjen prilikom organizacije “plenuma” i blokada fakulteta?
“Po mojim saznanjima model neformalne organizacije koji se koristi na Fakultetu tehničkih nauka u Novom Sadu je preuzet sa Filozofskog fakulteta u Novom Sadu, koji je prvi bio blokiran u Novom Sadu. Filozofski fakultet Novom Sad je najpoznatiji u medijima po svom profesoru Dinku Gruhonjiću, a koji je postao poznat zbog izjava da bi hramove Srpske pravoslavne crkve pretvorio u pabove, kao i što je izazvao odijum javnosti kad je rekao da ima ‘lepo ime Dinko’, isto kao Dinko Šakić, koji je bio komandant koncentracionog logora Jasenovac”, kaže Babić i dodaje:
“Po tom modelu, neformalna unutrašnja organizacija je predvođenja od strane moderatora, koji su zaduženi da vode diskusije i plenume, prave zapisnike sa istih, a posle toga idu u učionicu 108A gde im je ‘kancelarija’ i tamo smišljaju koje teme će biti na diskusijama kao i kako će da izgledaju pitanja koja se izglasavaju na plenumu. Još se bave brojanjem glasova na plenumu. Praktično oni su ti koji oblikuju budućnost blokada sa izborom tema i pitanja”.
Osim moderatora, Babić svedoči da su deo organizacije i koordinatori koji koordinišu radom svih timova; Medijski tim je zadužen da pravi objave koje možete videti na njihovim kanalima; Redarski tim se bavi time ko može da uđe na fakultet; Tim za higijenu je zadužen za higijenu na fakultetu, praktično rade posao spremačica; Tim za akcije osmišlja zabavu za studente koji su na blokadama poput gledanja filmova ili organizovanja igranja društvenih igara; Tim za komunikaciju s upravom se bavi komunikacijom sa upravom fakulteta i Tim za donacije prihvata donacije koje stižu na fakultet i koordinišu sa ostalim fakultetima oko raspodele donacija.
– Kako su “moderatori”, kako tvrdite, nameštali broj glasova na “plenumu”?
“Pod jedan, oni nisu imali kvorum samog fakulteta koji bi zahtevao da je došlo minimum 50 odsto + 1 od svih studenata fakulteta. Bez toga taj plenum ne predstavlja fakultet. Pod dva, nastao je problem sa načinom na koji se određuje ishod glasanja, tj. da li je potrebna jednostavna većina (50 odsto + 1), kvalifikovana većina (npr. dvotrećinska većina), apsolutna većina ili relativna većina (pluralitet). Sve je rešeno po principu da su izabrali da koriste način odlučivanja koji im je tada najviše odgovarao u odnosu na rezultate glasanja koje su tad već imali. Način na koji će se odlučivati o pobedniku je izabran od strane 40-ak ljudi koji su tada bili u učionici 108A običnim glasanjem, dok je ostalih 17.460 studenata ostalo bez prava da odluči o tome”, priseća se Babić i dodaje:
“Problem sa brojanjem glasova koji je nastao na 4. plenumu dana 17.12.2024. je u tome, kako možemo videti, da kvorum nije tačno utvrđen i da su moderatori utvrdili nepravilnost prilikom brojanja glasova, ali nisu reagovali i oborili plenum, a to možemo videti i iz komunikacije grupe moderatora gde se ukazuju na variranje u broju glasova od 13 odsto”, kaže Babić i prilaže fotografiju kao dokaz.
“Ovo je bio razlog za obaranje plenuma ali nije oboren plenum, jer je tako odlučila ‘većina’ moderatora. Naravno, takva odluka je doneta daleko od očiju javnosti i doneta je u učionici 108A. Plenum je proglašen validnim i ako je postojao očigledan problem sa brojanjem glasova”, kaže Babić i nastavlja:
“Imamo tu i dopisivanja glasova u tabele od strane pojedinaca da bi dobili ishod koji žele, zato i variraju glasovi na različitim pitanjima, a najveća manipulaciju koja je sprovedena je kada su objavljeni rezultati 4. plenuma i napravljena objava na instragramu od strane medija tima”, kaže Babić i prilaže dokaze o komunikaciji članova iz Telegram grupe.
“Zaključak možete i sami da donesete iz te komunikacije, ali za one koje mrzi da čitaju može da se vidi kolika je panika kada je objavljeno koliko zapravo ljudi glasa, i da su i oni sami svesni da nemaju nikakav legitimitet i da će ih ‘razapnuti’ kako oni kažu”, kaže on.
“Ideje organizatorima blokada daje ‘neko ko je iskusan u borbi protiv režima'”
– Kako se odvija komunikacija organizatora blokada sa javnošću i šta je to što je sporno u toj komunikaciji?
“Situacija je sledeća, na instragamu je okačena objava gde se tačno vidi koliko je ljudi glasalo ‘za’ i odmah možemo videti paniku, ali i pokušaj manipulacije gde se pokušava prikriti fijasko koji su doživeli na glasanju. Sama manipulacija ili, po srpski, prevara, potiče od želje da se sakrije izuzetno mali broj ljudi koji je izašao na glasanje tako što će umesto broja glasača da se prikazuje koliko je to u procentima. Na ovaj način se sakriva broj glasača, koji je izrazito mali, da ljudi ne bi mogli da vide da ovaj plenum, samim tim i blokade, nemaju podršku studenata i da odluke koje donosi taj plenum nisu legitimne jer nemaju kvorum”, kaže Babić i nastavlja:
“Pošto su već napravili grešku i rezultati su okačeni, možemo videti da prvo imaju ideju da skinu te rezultate i da ih preprave i vrate. Tu ideju im je dao ‘neko ko je iskusan u borbi protiv režima’, jer zna da su to poražavajući brojevi. Posle toga možemo videti savet da je sada kasno da se menja jer je već okačeno i neko će pomisliti da muljaju. Tačno je da muljaju, jer i pokušaj muljanja je muljanje, samo se plaše da ih ne uhvate da muljaju”.
– O kakvoj se manipulaciji prilikom brojanja glasova i prikazivanja broja prisutnih studenata radi?
“Kada su shvatili da ne mogu da muljaju onda su rekli da će na sledećoj objavi da stave procente a ne broj glasova, i da bi ubedili ljude da ima puno ljudi onda će da ide „spam na insta“ sa slikama punog amfiteatra kako gledamo film. U amfiteatru Fakulteta tehničkih nauka ima 200 sedećih mesta, i nikada se ne popune sva jer ljudi neće da se guraju, tako da ostane dosta praznih mesta između ljudi i to znači da je realan broj ljudi daleko manji od 200 kada deluje da je pun amfiteatar”, kaže Babić i dodaje da se primena te vrste manipulacije desila na 5. plenumu:
“Na ovom plenumu je urađeno ono što su trebali da urade na 4., samo su se plašili da će ih tada uhvatiti u manipulaciji. Prilikom postavljanja objave na instagram profilu ‘ftn_se_budi’ su promenili rezultate tako da više ne može da se vidi koliko je ljudi glasalo za neku odluku, već se glasovi izražavaju u procentima da bi se sakrio mali broj ljudi koji je glasao na plenumu. Na ovaj način su izvršili manipulaciju studenata i javnog mnjenja koju su planirali od kraja 4. plenuma”, kaže on.