U Srbiji kod oko 15 odsto nastradalih vozača, dakle kod skoro svakog sedmog, prisutan je alkohol u krvi.
Foto P. Milošević
Oni koji upravljaju vozilom pod njegovim dejstvom imaju preko dvadeset puta veći rizik da smrtno stradaju ili zadobiju povrede u poređenju sa treznim vozačima, podsetila je Agencija za bezbednost saobraćaja pred nastupajući vikend.
Najviše saobraćajnih nezgoda u kojima je prisutan alkohol kao uticajni faktor, podsećaju, dogodi se upravo vikendom, a naročito u večernjim i noćnim satima.
– Konzumiranje alkohola, čak i u malim količinama, povećava rizik od učešća u saobraćajnim nezgodama kako za vozače, tako i za pešake. On utiče na mnoge procese u organizmu i umanjuje vozačku sposobnost. Svaka čašica dodatno produžava vreme reagovanja, smanjuje koncentraciju i slabi koordinaciju, utiče na pospanost i preciznost pokreta, utiče na promenu svesti i pravilno donošenje odluka, smanjuje oštrinu vida. Alkohol takođe utiče na promenu ponašanja: slabi rasuđivanje, izaziva rizično ponašanje, što može uticati na pogrešno donošenje odluka (prebrza vožnja, nekorišćenje pojaseva, nebezbedno preticanje, nekorišćenje zaštitne kacige, nebezbedno kretanje pešaka duž kolovoza) – kažu u ABS.
Vreme reagovanja kod vozača koji u organizmu nema prisustvo alkohola jeste jedna sekunda, dok se u stanju umerene i teške alkoholisanosti vreme reagovanja povećava tri ili više puta. Trezan vozač pri brzini od 50 km/h i reagovanjem od jedne sekunde pređe put dužine oko 14 metara, dok kod vozača pod dejstvom alkohola prilikom reagovanja ovaj put iznosi oko 42 metra. Preciznije, dok trezan vozač zaustavi vozilo ispred prepreke, vozač pod dejstvom alkohola tek započinje da reaguje na uočenu prepreku.
Foto: Agencija za bezbednost saobraćaja
Prema istraživanjima Agencije za bezbednost saobraćaja iz 2022. godine, u Srbiji prosečno 0,52 odsto vozača u saobraćajnom toku upravlja vozilom pod dejstvom alkohola. Ispada da je svaki 192. vozač pod uticajem alkohola, što je pandan kao da prosečno svakog dana preko Gazele pređe skoro 800 pripitih ili pijanih vozača.
– Prošle godine smo učestvovali u istraživanju koje je sprovedeno na pet kontinenata i u 39 država. Jedan od prvih rezultata pokazao je da u Srbiji postoji veća verovatnoća policijske kontrole u odnosu na većinu drugih države u Evropi. Recimo, 27 odsto vozača, tj. svaki četvrti, kaže da je velika verovatnoća da će ga policija kontrolisati na prisustvo alkohola u organizmu, dok je prosek za 22 države Evrope 18,2 odsto.