SVAKO NOSI DUG PREMA PRECIMA: Istoričar DŽejson Mekarti u našim arhivima istražuje srpsko-irsko savezništvo u Velikom ratu
KRAJEM druge godine Prvog svetskog rata (1915) u planinskom prevoju nadomak sela Kosturin, Artur Donovan Jang, oficir Desete irske divizije koja se u sastavu britanskih snaga zajedno sa srpskom vojskom borila protiv Bugara, zapisao je u svoj ratni dnevnik da “za srpskog seljaka rat nije životna tragedija kakva bi za nas, Irce, bila”.
Foto Privatna arhiva
“Srpski čovek dobro zna šta to znači. Pretrpeo je strahote i ranije i zna da mora ponovo da ih trpi. Na poziv zemlje, mladi i sredovečni, pa čak i mnogi starci, stoički i mirno odnose se prema činjenici da su ratne nevolje sastavni deo njihovog života”, zapazio je i zabeležio oficir Jang ovu karakteristiku srpskog mentaliteta.
Dolasku Irske divizije na front prethodio je napad Austrougarske, Nemačke i Bugarske na Srbiju. Srpska vojska morala je da, preko dve susedne zemlje, strateški napusti svoju teritoriju kako bi se privremeno sklonila u treću državu, Grčku. Za to vreme Bugari su pokušavali da opkole srpsku vojsku na granici Kraljevine Srbije i Grčke. Stigla je francusko-britanska saveznička vojska, ali položaj kod sela Kosturino (danas u Severnoj Makedoniji) od višestruko nadmoćnijih Bugara,zajedno sa Srbima, branilo je 8.000 irskih dobrovoljaca.
Džejson Mek Karti/Arhiv Vojvodine
Da zapisi oficira Janga, kao i pisma Iraca sa fronta o irsko-srpskom savezništvu u Velikom ratu ne ostanu i nadalje gotovo nepoznati postarao se irski istoričar Džejson Mekarti (28). Već dve godine istražuje taj susret na frontu 1915. godine, kojem do sada irska istoriografija nije posvetila punu pažnju. Veruje da svako od nas nosi odgovornost prema precima.
– Istraživanje sam počeo u Arhivu Vojvodine. Na preporuku direktora dr Nebojše Kuzmanovića, dospeo sam do Vojnog arhiva u Beogradu i u Nišu, a uspeo sam da doprem i do nekih dokumenata u Bugarskoj. Većinu vremena proveo sam u Londonu, pretražujući engleske izvore jer Irska je bila deo britanske imperije – otkriva za “Novosti” Džejson, koji već nekoliko godina živi u Beogradu, a 2021, dok se na novosadskoj adresi pripremao da započne istraživanje, u razgovoru za “Novosti” otkrio nam je da za to ima i snažan porodični motiv.
Pradeda Majkl i prabaka Karmen / Privatna arhiva
Njegov pradeda Majkl bio je vojnik Desete irske divizije i zajedno sa oko 8.000 sunarodnika učestvovao je u bici kod Dojrana. Po povratku u Dablin britanska vlada odlikovala ga je za pokazanu hrabrost. Sa suprugom Karmen imao je bogat porod – sedmoro dece, ali ratne uspomene vrlo retko im je pominjao, ne želeći da ih opterećuje “teškim pričama”. Sedamdesetih godina se upokojio. I danas na počasnom mestu u porodičnoj kući u Dablinu stoje njegove dve medalje.
Da se klupko pradedine ratne priče ipak počne odmotavati, postarao se splet okolnosti. Praunuk Džejson je u Rimu pre nekoliko godina upoznao jednog Novosađanina, koji mu je i danas najbolji prijatelj. Ne samo da je mladog Irca zainteresovao za srpsku prošlost i sadašnjost, već ga je naučio srpski jezik i ćirilicu. Razgovarali su i o dugu prema precima.
Medalje pradede Majkla /Privatna arhiva
S mišlju da nijedan budući član njegove porodice ne bi trebalo da zaboravi da je njegov predak Majkl na pravoj strani bio učesnik Prvog svetskog rata, Džejson se posvetio istraživanju.
– Pronašao sam dosta podataka zahvaljujući potomcima irske divizije. Ima ih veliki broj u Australiji. Osim zapisa koje je ostavio Artur Donovan Jang, pronašao sam i pisma irskih vojnika koja su slali kući između 1915. i 1917. godine. Oni su opisivali događaje na ratištu po datumima, isticali nedostatak hrane i tople odeće, pominjali Srbiju i srpsku vojsku – otkriva nam Džejson.
Želja za opstankom najjača
NAGLAŠAVA Džejson da su irski i srpski narod mnogo propatili u prošlosti, ali da je želja za opstankom, na obe strane, uvek bila jača. Otkriva nam da će do kraja ove godine Arhiv Vojvodine objaviti knjigu o Irskoj na srpskom jeziku i ćirilici. Nada se da će taj projekat, u koji je uključeno mnogo saradnika, pomoći i neke irske institucije.
U jednom pismu irski borac navodi da “srpski oficir nije pokazao veliku zabrinutost kada smo mu nagovestili da bi neprijatelj mogao da napreduje prema njegovoj zemlji”.
– Odbacio je takvu mogućnost, zadovoljno slegnuvši vitkim ramenima, nakon što je objasnio da se tamo nalaze dva armijska korpusa koja će sprečiti napredovanje osam korpusa neprijatelja. Tražio je da se njegov stav prenese našoj komandi doslovno – pisao je Irac sa fronta.
Povodom bitke kod Kosturina, u slavu irskih boraca koji su pritekli u pomoć Srbima i danas stoji keltski krst na kojem piše: “U znak sećanja na vojnike iz Desete irske divizije koji su pali na Galipolju i dali živote za odbranu Srbije”. U toj bici poginulo je blizu 1.300 Iraca. Srpska vojska uspela je da se iskrca na Krf.
Spomenik 10,Irskoj diviziji / Privatna arhiva
Nastaviću da istražujem. To je bila prva irska jedinica u sastavu britanske vojske koja je ispoljenom hrabrošću na frontu zapravo usmerila dalji tok odnosa između Iraca i Britanaca. Već 1916. izbio je uskršnji ustanak protiv Engleza u Dablinu, a ubrzo je počela i borba za nezavisnost Irske – podseća na ove istorijske detalje naš sagovornik.
Treba nam što više “mostova”
DžEJSON radi u privrednoj komori Irske u Beogradu. Cilj je, kaže, da se razvija prijateljstvo i saradnja između naših zemalja, da se uspostavi što više srpsko-irskih mostova. Ideja je da se u bliskoj budućnosti uspostavi direktna avio-linija Beograd – Dablin:
– Teško je danas govoriti o inovacijama u poljoprivredi, informatici i tehnološkim inovacijama a da se ne pomene Irska. Verujem da ćemo na neki način biti prisutni i na “Ekspo 2027”.
