Connect with us

Hi, what are you looking for?

Srbija Sever Info

Lokal

TASTATURA NE POMAŽE U PRAVLJENJU STIHOVA: Intervju – Slobodan Zubanović pesnik

TASTATURA NE POMAŽE U PRAVLJENJU STIHOVA: Intervju - Slobodan Zubanović pesnik
Podelite vest

NOVU pesničku knjigu pod neobičnim naslovom “Vidi Vidi”, u izdanju “Arhipelaga”, Slobodan Zubanović (1947) posvetio je sećanju na pola veka od štampanja svoje prve zbirke stihova “Kupatilo”, objavljene 1973. u “Prosveti” koje više nema.

Foto V. Danilov

Usledile su pesničke knjige “Iz zaostavštine”, “Domaći duh”, “Reporter”, “Strategija lirike”, “Sarkofag” kao i knjige eseja “Skok preko senke”, “Slik”, “Atlas o Crnjanskom”.

Zubanović je dobitnik mnogobrojnih uglednih nagrada kao što su “Isidora Sekulić”, “Vasko Popa”, “Disova nagrada”, “Desanka Maksimović”, Zmajeva nagrada, “Branko Miljković”, “Zlatni krst cara Lazara”.

Kako su izgledali vaši počeci u poeziji?

– Danas to nekom može izgledati čudno, one su štampane u Sarajevu, 10. aprila 1970. Bavio sam se sedamdesetih godina pozorištem u amaterskom pozorištu “Susret” na Čukarici, i na jednoj turneji po Bosni, na Tjentištu, upoznao mladog čoveka Branka Vlačića. On je bio urednik u omladinskom časopisu “Spektar” u Sarajevu, danas živi u Kanadi. U Beogradu je tada već imao objavljenu knjigu u izdanju RU “Đuro Salaj”, gde je književni klub vodio Cvetko Petković, Disov rođak po nekoj liniji. Odmah mi je objavio pesme. Tri godine kasnije, štampana mi je knjiga u nekada najvećoj izdavačkoj kući na Balkanu. Iščileli su veliki izdavači, nestali urednici koji su nepogrešivo prepoznavali i “osećali” novog pesnika. Njihovim iščezavanjem kao da se izgubio i motiv, podstrek da se čovek okrene pisanju pesama kao životnoj preokupaciji. Primljen sam, eto, u srpsku poeziju na velika vrata kao potpuno nepoznata osoba u književnim krugovima.

U tim mladalačkim godinama na koje ste se pesnike ugledali?

– Pre bih upotrebio reč voleo. I pod tom kapom su, ili se rimuju, Dis, Rastko, Miloš i Vasko. Od stranih najviše sam se, “na univerzitetu” prevodioca Petra Vujčića, upoznao sa Ruževičem, Brehtom, Herbertom i Pasternakom. Docnije sam više čitao, uživao i iščekivao svaku novu knjigu Ivana V. Lalića, Jovana Hristića, Ljubomira Simovića, Borislava Radovića, Milutina Petrovića. Budno sam tražio u njihovim stihovima nekakvo privremeno savezništvo, ali ne u smislu da bih se ugledao, postao pesnik, već da bih bolje razumeo ono šta se, i kako, dešava u svetu oko nas; a taj svet je često bio iskazan, za mene, u jednoj njihovoj strofi ili slici koja je stala samo uz jedan stih. Na kraju krajeva, tako sam otkrivao ono što i poslednji kritičar, bogami i čitalac, od pesnika traže – biti svoj.

Foto V. Danilov

Sve pesme iz prvog ciklusa počinju rečima iz naslova nove zbirke. Šta ste hteli time da date do znanja?

– Kad kažemo “vidi”, odmah pomislimo na nešto što smo već videli, što se već desilo, dogodilo, ta reč ima i naboj naredbodavnog objašnjenja. To sam kratko objasnio i u napomeni, “O svakidašnjem pogledu pesama”. Slično onome kada zavaljeni posle nedeljnog ručka prelistavamo album porodičnih fotografija sa kojima načas živimo ponovnim, naknadnim gledanjem, više sećanjem na likove i događaje. Sve smo to već jednom gledali, sad možemo opet, iznova da vidimo jedva upamćen lik ili prizor, možemo uživati u društvu prijatelja, roditelja ili poznanika kojih više nema, možemo, na kraju krajeva, svašta reći ili komentarisati – Vidi, Vidi – u ushićenju ili ne. Tako je i sa pesmama u knjizi “Vidi Vidi”: u danima i noćima kada većini ljudi poezija sve više i više biva nevidna, veoma nepotrebna, nezanimljiva i dosadna, slika postaje njena savremena i neophodna alatka. Pritom, dodajem, ne mislim na slik, rimu, već na upamćenu sliku, fotografiju, slično detaljima koji, na primer, na slikama renesansnih majstora deluju kao strofe, stihovi ili kratke priče, prenesene na platno.

Pesme iz ciklusa “Kurs poezije” su svojevrsno sećanje na velikog pesnika Miodraga Pavlovića, danas malo zaboravljenog…

– Da, Miodrag Pavlović… Prvi, savremeni učitelj pesnika u nas. Njegovo veliko učešće u srpskoj književnosti i kulturi još nije završeno jer će i pored neuobičajeno velikog, obimnog književnog priloga za naše prilike i običaje i dalje biti predmet izučavanja. U prvoj školi kreativnog pisanja u nas koju je vodio u Domu omladine Beograda, 1972. godine, učestvovao sam kao polaznik čije je interesovanje najviše bilo okrenuto neočekivanim objašnjenjima koje je davao, navodeći primere iz poetske prakse u svetu.

Taj “kurs poezije” iznedrio je čitavu jednu reprezentaciju pesnika. Šta sam naučio u toj “školi” koja je, sve vreme njenog trajanja, bila izložena podrugljivosti i podsmehu kao – “tečaj lepog pisanja za abonente kafane ‘Kolarac’? Pre svega, stekao sam dozu samopouzdanja koje je raslo što su razočarenja bila veća i srazmerna tapšanju po ramenu.

Zatim, osetio sam da moram doneti odluku da mi pisanje ne bude hobi. Na kraju, ono što mi je postalo jasno tek posle “školovanja”: poezija je rad u kojem, kao među ljudima, tako i među rečima, postoje razlike u njihovom karakteru.

Kome se kao pesnik obraćate u ovo vreme u kome, kako navodite u knjizi, poezija sve više biva nepotrebna?

– U našoj kulturi, poezije i pesnika setimo se samo u povodu nekih godišnjica, praznika ili potrebnih, propagandno-marketinških prilika. Pritom zaboravljamo da kako mi gledamo na poeziju i poezija gleda nas. Vidite, gradski zidovi išarani su raznim grafitima ali, neretko, osvanu stihovi nekog pesnika, kao odlomci ličnog osećanja onog koji ih je na zidu ispisao. Verujem da nas poezija tako zaista gleda. A obraćam se, ako je to prava reč, onom koji u svakodnevici ima još snage za osećanja koje prozvodi umetnost poezije, zapravo umetnost uopšte. Osećanje koje je van oblasti zla, bespomoćnosti, bestidnosti, osionosti i nadmenosti, jednom rečju onoj ljudskosti koja sve više izmiče ispred novca, pohlepe i srama. Obraćam se i onom, ni živom ni mrtvom stvoru, što obrće krugove sedeći u tramvaju umotan u prljavo ćebe kao beba u porodilištu, obraćam se i nama koji o poeziji razgovaramo kao o prekoj potrebi. Često pomišljam i na onog koji se dohvatio olovke i stidljivo jutros zapisao nešto poput stiha.

U kojoj meri nove tehnologije utiču na sudbinu knjige i čitanje uopšte?

– Internet i elektronska pošta, evidentno, postali su sastavni deo života. Ali, tastatura ne pomaže u pravljenju dobrih stihova. Pomaže, možda, u nečem drugom. Budući da je internet redukovao našu pažnju on je, uz to, stvarnost totalno primakao poeziji.

Sad, da ne suprotstavljam stare pesnike i veštačku inteligenciju, internetom se brže pronađu za poeziju dragoceni detalji koji umnogome pomažu da se pesma osvetli novim osećajem. Međutim, s druge strane, poezija deluje u okviru društvenih grupa koje svojataju pravo zaljubljenika u stihove. Uz veoma određene načine pevanja, potpomognutog tehnologijom brzog pisanja, to u status poezije unosi raskupusani virus amaterizma i klanovske usaglašenosti, blaže rečeno neku vrstu nekadašnjeg ogovaračkog, salonskog, okupljanja oko poezije.

Bili ste urednik nekoliko glasila. Kako objašnjavate današnji položaj književnih časopisa koji kao da malo kome trebaju?

– Znam da su stvari koje malo kome trebaju oduvek stajale na kraju spiska potreba. Ovde se stvar oko književnih časopisa već ranije primakla kraju. Vlada dugogodišnja inercija dodele, kako bih rekao, sitnih sredstava za krupnu stvar. U Srbiji, danas, postoje bukvalno tri časopisa koja, koliko-toliko redovno izlaze: “Letopis”, “Polja” i “Povelja”.

Sramotna je stvar da krvotok jedne književnosti održavaju časopisi koji se iz nemoći pukog održanja, oglašavaju trobrojima, šestobrojima, a po pravilima književne periodike imaju oznaku redovnog mesečnog izlaženja. Nisu to stvari esnafske prirode i književne birokratije, radi se o selektivnosti koja se sprovodi neselektivno i doslednosti koja se mehanički održava. Ohrabruje jedino upornost onih koji, na primer, poeziju smatraju važnom stavkom života.

Foto V. Danilov

Katren je lep ram

U VAŠIM knjigama, pa i u ovoj, naizmenično su date rimovane i pesme slobodnog stiha? Šta vam je bliže?

– Katren je lep ram za moju rečenicu i odgovarajući instrument za slobodno traženje jedne melodije sa više zvučnosti. S druge strane slobodan stih donosi mogućnost da preko njega brže unese misao u naš melodičan jezik. Bilo kako bilo, u času pisanja sve je stvar trenutnog opredeljenja, neću reći namere. U svakom slučaju na to utiče i koncept same knjige. Nisam baš sklon pesnicima koji u svojim pesmama rade jedno isto, monotono je udaranje u jednu žicu pogotovo ako je matrica stara.

Pročitajte i druge vesti

Izdvojene priče

Podelite vestGodinama unazad porodica Vučić je u unakrsnoj vatri raznoraznih trećerazrednih medija gde se na osnovu poluinformacija i najmostruoznijih laži formira ničim izazvana priča...

Vesti

Podelite vestVrtić „Bubamara”, dеo Prеdškolskе ustanovе „Ljuba Stanković”, rеnoviran jе i otvorеn zahvaljujući saradnji sa Fondacijom Novak Đoković. Prigodnom programu koji su izvеla dеca...

Vesti

Podelite vest Predsednik Svepravoslavnog nacionalnog saveta Miloš Stojković izjavio je povodom takozvanog ujedinjenja proevropske opozicije da su to isti oni ljudi koji su Srbiji...

Vesti

Podelite vestJP „Pošta Srbijе” jе raspisala konkurs za posao i poziva svе zaintеrеsovanе da sе vеć danas prijavе za poslovе dostavljača i poštara u...

Lokal

Podelite vestNOVI SAD NA NOGAMA, NESTAO MARKO: Krenuo na pecanje, od tada mu se gubi svaki trag MARKO Majstorović iz Veternika nestao je između...

Vesti

Podelite vestIako Dan primirja u Prvom svеtskom ratu ovе nеdеljе pada u subotu, ovе godinе nеćеmo imati pravo na produžеni vikеnd. Naimе u ovom...

Vesti

Podelite vestMеtеorolog Nеdеljko Todorović rеkao jе za RTS da jе prеd nama hladniji pеriod, kao i da jе zahlađеnjе kojе jе najavljеno u narеdnim...

Vesti

Podelite vestMinistar građеvinarstva saobraćaja i infrastrukturе Goran Vеsić, obišao jе danas radovе na izgradnji tunеla Iriški vеnac i konstatovao da radovi na ovom dеlu...

Vesti

Podelite vestIako jе u Novom Sadu još uvеk suncе, ciklon koji sе formirao isprеd obalnog područja Crnе Gorе, na svom putu ka Egеjskom i...

Vesti

Podelite vestVršilac dužnosti dirеktora Poštе Srbijе Zoran Đorđеvić izjavio jе danas da su prihvaćеni svi zahtеvi radnika koji protеstuju i najavio da od zaradе...

Vesti

Podelite vestNa štandu Grada Novog Sada, u okviru 12. Međunarodnih dana energetike i investicija i Sajma ekologije, članica Gradskog veća Mira Radenović i direktorka...

Vesti

Podelite vestNastojeći da povrati nekadašnji sjaj svim važnim objektima za kulturni i društveni život, Opština Ruma u poslednje dve godine sistemski, uz podršku viših...

Vesti

Podelite vestSlava Grada Novog Sada – Đurđic svеčano jе obеlеžеna u prisustvu brojnih gostiju u Gradskoj kući kada jе domaćin, gradonačеlnik Novog Sada Milan...

Vesti

Podelite vestU Srbiji sе danas, 11. novеmbra obеlеžava državni praznik, Dan primirja u Prvom svеtskom ratu, čiji jе simbol cvеt Natalijina ramonda. Ovo jе...

Vesti

Podelite vestNa radost najmlađih Novosađana i onih malko starijih počеlo jе praznično ukrašavanjе grada, a radnici JKP „Stan” novogodišnju dеkoraciju ovih dana postavljaju u...

Vesti

Podelite vestPo obimu prava na VTO o trošku državе Srbija jе prva u svеtu, istakla jе gostujući na TV Hеpi dirеktorka Rеpubličkog fonda za...

Vesti

Podelite vestUprava carina saopštila jе da ćе granični prеlaz Horgoš 2, od 20. novеmbra do kraja januara raditi 24 časa. “Zbog uobičajеno vеćеg priliva...

Vesti

Podelite vestRUMA: Ministar građеvinarstva, saobraćaja i infrastrukturе Goran Vеsić obišao jе danas i radovе na rеkonstrukciji državnog puta Kraljеvci – Dobrinjci u opštini Ruma....

Vesti

Podelite vestOdređena je privremena zabrana odvijanja saobraćaja u Futogu, u delu Ulice Cara Lazara, od Ulice Braće Bošnjak do Ulice Branka Radičevića, zbog održavanja...

Vesti

Podelite vestRеpublički ministar omladinе i sporta Zoran Gajić tokom svojе posеtе somborskim, prе svеga borilačkim, klubovima naglasio jе nеminovnost „odliva“ sportskih talеnata u vеćе...

Vesti

Podelite vestJKP “Čistoća” Novi Sad apеlovala jе danas na sugrađanе da u kantе za komunalni otpad nе odlažu šut, zеmlju i drugi građеvinski matеrijal,...

Vesti

Podelite vestPrеdizborni skup listе “Alеksandar Vučić – Srbija nе smе da stanе” počеo jе danas u Smеdеrеvu, a okupljеnim građanima sе obraćaju Alеksandar Vučić,...

Vesti

Podelite vestRеpublički hidroеmtеorološki zavod objavio jе upozorеnjе na lokalnu pojavu lеdеnе kišе. Kako jе saopštеnu lеdеna kiša trеbalo bi da padnе u srеdu na...

Vesti

Podelite vestPrеma podacima zimskе službе JP „Putеvi Srbijе“, najoptеrеćеniji putni pravci u našoj zеmlji vеčеras su prohodni i nеma snеga. Na autoputu od Vranja...