ODE moj Gile, moj brat. Nikada više mi neće reći seko moja jedina, pomilovati me, pohvaliti, izgrditi ako treba. Stradao je na pravdi Boga, ali zar tako? Zar nepoznati momci, tako reći još deca od 20 i 22 godine da ga svirepo pretuku, a onda, kao smeće, bace u žbunje i ostave da umire na hladnoći, kao pseto. Pa, to nisu deca, to su monstrumi!
Foto I. Marinković
Ovako, za “Novosti”, govori Slavica Ivanić, sestra Dragomira Jevtića (44) iz Starčeva, koji je brutalno pretučen u novogodišnjoj noći u Pančevu, kada je zadobio teške povrede od kojih je nedelju dana kasnije, na Božić, preminuo u beogradskom Urgentnom centru.
Zbog nanošenja teških telesnih povreda Jevtiću, uhapšeni su i N.G. (20) i A. B.(22). Zasada postupak protiv njih vodi Osnovno javno tužilaštvo u Pančevu, ali se očekuje da će predmet preći u nadležnost Višeg tužilaštva, s obzirom na to da je nastupila smrt žrtve.
Neutešna sestra kaže da je njen Gile bio blago, ne samo zato što joj je brat, nego jer je to – istina.
– Svi smo ga u porodici, od dece do odraslih, obožavali, jer je bio dobar kao lebac – priča Slavica. – I komšije i kolege iz “Zelenila”, gde je radio, znaju kakav je bio. Umeo
je, istina, da popije ponekad, kad je neko slavlje, ali nikada nikome nije uputio ružnu reč, zamerio se, potukao. Prosto, nije to umeo!
Naša sagovornica kaže da se sa Dragomirom čula 31. decembra:
– Rekao mi je da će s posla svratiti u neki kafić sa kolegama, da malo proslave dolazak nastupajuće godine. Nakon toga, poslednji put sam mog Gileta čula oko 22 sata, kada me je pozvao i pustio mi muziku, kako bi mi dočarao atmosferu u kafani. Ništa nije slutilo dmu se nešto loše može desiti. Međutim, kako dalje priča Slavica, oko dva sata posle ponoći, sa Dragomirovog telefona pozvala ju je jedna devojka:
– Ne znam ko je, ali mi je rekla da je pronašla telefon i kako je u njemu ostao zabeležen Giletov poslednji poziv upućen meni. Devojka je refleksno valjda, pozvala moj broj. Kazala je da želi da vrati taj telefon, ali se posle toga, više nije javljala, niti smo došli u njegov posed.
Već tada se u Slavicu uvukao crv sumnje, da se nešto loše desilo.
– Ujutru me je pozvao brat od ujaka i rekao mi da je Gile pretučen i da je u bolnici. Bila sam u šoku, jer znam svog brata, odnosno da ništa nije mogao da uradi ružno, da bi ga neko tukao. Kažu, uzrok svega je račun za četiri vinjaka koji Gile nije platio. Pa, moj brat nikad nije bio cicija, već je umeo da plati ceh celoj kafani, kupi čoveku sa ulice da jede iako ga ne poznaje, slatkiše deci iz komšiluka… Kad sam čula da je pretučen, nisam ni slutila kakve je povrede zadobio i da se bori za život. Sin je bio u Urgentnom i javio mi da je Gile kritično, da ga operišu i da ne dolazim, jer ne dozvoljavaju nikome da uđe.
Nakon toga, Slavica, kao i njen drugi brat Slavko, familija, prijatelji i Dragomirove kolege, malo pomalo, saznaju neke detalje nemilog čina.
– Čuli smo da je Gile zaista bio u kafani, ali nije nam i dalje jasno kako se uopšte našao u društvu tih mladića, koje i nije poznavao. Navodno, napali su ga kada je izašao napolje i krenuo prečicom koja vodi do pančevačke pijace. Kažu, bila su četvorica momaka, od kojih su ga dvojica tukla, dok su ostali gledali. Onda su ga onako krvavog i bez svesti, bacili u žbunje i otišli. Postoji priča da su hteli da mu uzmu novčanik, da su se vraćali da vide da li je živ, ali najvažnije je da se nisu udostojili makar da pozovu Hitnu pomoć. I, otišli svojim kućama posle krvavog pira i mirno spavali. Kakvi su to ljudi, deca?
Dragomir je operisan, njegovi najmiliji, kao i brojni prijatelji, nadali su se da će se izvući.
– Znala sam da je teško, da mu se deo polomljene lobanje zabio u mozak, da je sav u modricama i sa brojnim prelomima. Ali, molila sam se da preživi. Nažlost, za Božić nam je javljeno da je preminuo.
Sestra ubijenog Dragomira na kraju ističe da veruje u rad istražnih organa i da će se prava istina saznati. Ne zanima je, kaže, da li će krivci dobiti dve ili 20 godina robije, jer više ništa ne može da vrati njenog brata.
Kako saznajemo, obdukcija preminulog je završena, a Jevtić će biti sahranjen sutra na matičnom groblju u Starčevu.
MRAVA NE BI ZGAZIO
Gile je bio omiljeni u kraju, pa i u celom Starčevu – kažu Jevtićeve komšije. – Ma, taj ni mrava ne bi zgazio. Svi u komšiluku smo ga voleli, poštovali. Nije se ženio, niti imao decu. Ali, komšijska deca su ga obožavala, kao i on njih. Svima bi pomogao ako je zatrebalo, nikoga nikada ružno nije pogledao, a kamoli uputio lošu reč. Nije taj umeo ni da se svađa, a kamoli da se potuče. I kad mu ne bi nešto bilo pravo, sagnuo bi glavu i nastavio dalje.
JEDAN SVE REKAO ZBOG GRIŽE SAVESTI
Kako saznajemo, zločin je otkriven veoma brzo. Navodno, jedan od četvorice momaka, koji su kobne noći bili sa Dragomirom Jevtićem u pančevačkoj kafani, a koji nije učestvovao u njegovom batinanju, nije mogao da smiri savest i sledećeg jutra je otišao u policiju i sve ispričao. Inspektori su izašli na lice mesta i zaista, u žbunju nadomak pijace, pronašli Dragomira. Još je davao znake života. Hitno je prevezen u pančevačku bolnicu, a potom u Beograd, gde je operisan. Nažalost, posle nekoliko dana je preminuo. Posle izjave jednog od mladića, policija je došla u posed i snimaka nadzornih kamera, nakon čega su identifikovani i uhapšeni napadači na Jevtića. Protiv dvojice se vodi istraga za nanošenje teških povreda i oni su u pritvoru, a dvojica su puštena na slobodu.
