TRAŽE NOVU ZAŠTITU ZA STARE DUDOVE: Vrščani se bore da očuvaju drvorede stare više od 200 godina na putu ka mestu Straža
PREPOZNATLjIVI drvoredi belih dudova, koji se u dužini od oko 17 kilometara protežu sa obe strane puta Vršac-Straža, jedini su autentični svedoci da je nekada glavna privredna grana u Vršcu bila svilarstvo. Zato ih je, između ostalog, lokalna samouprava pre tačno 50 godina, sa drvoredima na putevima Zagajica-Izbište i Izbište -Uljma, stavila pod zaštitu kao spomenike prirode, ali se, uprkos tome, o njima decenijama ne brine na propisan način. Nekoliko vršačkih udruženja sada traži od nadležnih da hitno izrade studiju njihove zaštite i urade reviziju postojećeg dokumenta.
Foto: J.J.Baljak
Ne zna se pouzdano koliko su ovi dudovi stari. To bi izradom studije trebalo da se utvrdi. Na osnovu istorijskih priča, među kojima je i legenda da je Marija Terezija naredila mladencima da po sklapanju braka na izlazu iz grada posade dva bela duda, procenjuje se da imaju bar 200 godina. Svilarstvo je bilo glavni povod za njihovu sadnju, a obodi puteva su bili birani za tu namenu da bi stabla istovremeno pravila zaštitu od snega i vetra.
Foto: J.J.Baljak
-Ovi dudovi su svojevrstan prirodni spomenik, koji osim istorijskog ima i veliki ekološki značaj. Prečnik većine stabala je oko 80 centimetara, što ukazuje da njihovu veliku starost. Preživeli su razne ratove, požare, oluje i gromove, ali su zbog neadekvatne brige već dugo u lošem stanju. Drvoredi su u manjoj meri proređeni, a stabla su uglavnom šuplja i osakaćena sečenjem “u glavu” – kaže, za “Novosti”, Ildiko Nemet iz Pokreta gorana Vršac.
ZA SEČENjE SLEDILA SMRTNA KAZNA
IAKO je Vršac poznat po vinogradarstvu, pre gotovo tri veka u tom gradu je svilarstvo imalo primat. Dudovi su bili posađeni na većoj površini od vinove loze. Postojali su i propisi po kojima je svaka kuća morala da ima bar 20 stabala belih dudova, čijim se lišćem, inače, hrane svilene bube. Svakom ko bi se usudio da im napravi bilo kakvu štetu ili da ih poseče, pretila je smrtna kazna. Međutim, polovinom 19. veka, kada je bila na vrhuncu, ta delatnost je polako počela da zamire. Dudare su masovno bile krčene. Preživela su samo stabla pored lokalnih puteva, ali su i ona, osim pomenuta tri drvoreda, u novije vreme posečena.
Iako u dokumentu o zaštiti ovih drvoreda jasno piše da se grane ne smeju orezivati, dudovima su godinama sečene čitave krošnje, kako ne bi ugrožavale prometni saobraćaj, budući da se nalaze na svega nekoliko metara od puta. To je, s druge strane, negativno uticalo na njihovu vitalnost.
Foto: J.J.Baljak
-Posle proglašenja zaštite, za upravljača je određeno preduzeće “Vojvodinaput” iz Pančeva, koje nije imalo kapaciteta da sprovodi propisane mere. To je primer šta se dešava kada organ vlasti, koji je proglasio zaštitu, na nju zaboravi i ne finansira je – ističe Dejan Maksimović iz Ekološkog centra “Stanište”. – Zato sada tražimo da lokalna samouprava pronađe drugog upravljača, a da Pokrajinski zavod za zaštitu prirode izradi studiju zaštite, koja bi sadržala popis svih stabala, sa opisom zdravstvenog stanja i merama koje treba sprovesti.
Foto: J.J.Baljak
Dudovi se, inače, u novije vreme više ne sade na javnim površinama, a ni na privatnim parcelama. Sa izumiranjem svilarstva, izgubili su svoju namenu. Ne prave se više ni rakije od duda – dudovače, niti slatko i džemovi. To je, smatraju ekolozi, još jedan razlog što bi ovi drvoredi trebalo da opstanu, umesto da budu posečeni, kao što je to bilo učinjeno sa dudovima na putu za granični prelaz Vatin. Ta stabla su bila posečena, jer je mnogo vozača poginulo u “sudaru” sa njima. Na taj način je, međutim, uklonjen veoma važan vetrozaštitni pojas, pa se na tom putu u olujnim danima često dešava da vetar prevrne čak i teretnjak u toku vožnje.
