Vrhovna rada izglasala je juče zakon kojim je preimenovano 327 naselja koja su imala nazive u vezi sa Ruskom imperijom ili Sovjetskim Savezom. Ukrajinski parlament je 2015. godine stavio van zakona većinu sovjetskih i komunističkih simbola, imena ulica i spomenika kao deo procesa dekomunizacije, a mnogi gradovi, koji su dobili nova imena pod sovjetskim vlastima, preimenovani su kako bi odražavali njihov ukrajinski identitet, prenosi „Kijev independent”.
Predsednik Volodimir Zelenski je u aprilu 2023. potpisao zakon kojim se zabranjuje davanje geografskih lokacija u Ukrajini po ruskim ličnostima ili istorijskim događajima kao odgovor na rusku invaziju. Poslanik Roman Lozinski je tu odluku opisao kao „istorijsku” i „ono što je trebalo da se uradi pre 33 godine”, kada je Ukrajina stekla nezavisnost. „Imena koja nam je vekovima nametala Moskva konačno će biti poslata na smetlište istorije. Gradovi i sela će se vratiti svojim istorijskim imenima ili će dobiti nova koja predlože lokalni saveti”, rekao je Lozinski.
Među gradovima koji će dobiti novi naziv je Červonograd u Lavovskoj oblasti. Grad čije se ime odnosi na crvenu boju, zvao se Hristinopolj sve dok ga sovjetske vlasti nisu preimenovale 1951. godine. Selo Krasnograd u Harkovskoj oblasti, čije ime se takođe odnosi na rusku reč za crvenu boju, biće preimenovano u Berestin, po obližnjoj reci Berestova. Gradu Družba u Sumskoj oblasti vraćeno je ime Hutir Mihajlovski, što je bilo prvobitno ime grada pre nego što su ga sovjetske vlasti 1962. promenile u Družba, što znači prijateljstvo. Novomoskovsk, grad u Dnjepropetrovskoj oblasti, preimenovan je u Samar, što se odnosi na prvobitni naziv lokalnog kozačkog naselja, koje je preimenovano u Moskvu 1794. godine. Prema rečima Lozinskog, Vrhovna rada treba da donese odluku o novim nazivima za još 200 naselja širom Ukrajine.
Dugo se oklevalo na Zapadu sa korišćenjem zamrznute ruske imovine, ali su sada u Briselu odlučili da ipak to urade kako bi pomogli Ukrajini.
Prema najavi Ursule fon der Lajen, predsednice Evropske komisije, biće izdvojeno dodatno oko 160 miliona evra za pomoć energetskom sistemu Ukrajine, što uključuje 60 miliona za humanitarne potrebe i 100 miliona za popravke i restauraciju, a ovaj iznos će, kako je navela, biti obezbeđen od prihoda od zamrznute ruske imovine. „Ovim se nadoknađuje, na primer, ekvivalent gubitka proizvodnje električne energije u Zaporoškoj nuklearnoj elektrani, koja je, kao što znate, sada pod ruskom kontrolom. Reč je o tri pravca: popravka, povezivanje i stabilizacija. Zahvaljujući tome, EU će moći da obezbedi 25 odsto ukupnih potreba Ukrajine tokom predstojeće grejne sezone”, rekla je ona na zajedničkoj konferenciji za novinare sa izvršnim direktorom Međunarodne energetske agencije Fatihom Birolom u Briselu.
Predsednica EK je istakla da je cilj da se zadovolje trenutne potrebe stanovništva, kao i da se energetski sistem Ukrajine učini dugoročno održivijim. Ukrajini je trenutno potrebno 17 gigavata energetskih kapaciteta da prebrodi zimu, rekla je ona i dodala da je Rusija uništila „polovinu celokupne energetske infrastrukture” Ukrajine, što je, kako je navela, „ekvivalentno snazi tri baltičke države zajedno”. Planirano je povezivanje ukrajinskog energetskog sistema sa evropskim u naredne dve godine, ali kada je Rusija napala, rekla je Fon der Lajenova, učinili smo sve što je bilo moguće da ubrzamo proces i umesto dve godine, ukrajinska mreža je za dve nedelje bila povezana sa evropskom. Prema njenim rečima, zahvaljujući tome, EU u Ukrajinu izvozi dva gigavata struje, što takođe pokriva približno 12 odsto potreba za zimski period.