Da li je ZSO stvarno uslov za Albina Kurtija ili samo mantra da međunarodna zajednica ipak ima još o čemu s Beogradom da razgovara – iako su sve rekli usvajanjem izveštaja Dore Bakojani u Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope da nepostojeća država bude primljena u ovu organizaciju? I, naravno, opet bez ZSO.
Da treba da bude formirana Zajednica srpskih opština, Srbi na KiM i zvanični Beograd znaju već dugih 11 godina. Kurti je još jednom ponovio nakon zasedanja PS SE i uoči godišnjice potpisivanja Briselskog sporazuma (baš na današnji dan, 19. aprila 2013) da ona i nije potrebna, jer Srbi na KiM imaju i previše prava.
Pravo i pravda ne postoje, licemerje i dupli aršini su standard. Koga još zanimaju obespravljeni Srbi na brdovitom Balkanu, koji traže ZSO. Evropski zvaničnici pričaju o demokratiji, a podržavaju tiraniju, govore o slobodi kretanja, a podržavaju kazamate, daju garancije da nema spiskova, a po njima vlast u Prištini hapsi na najbrutalniji način. Pravda na delu!
Za tri i po godine Kurtijeve vlasti dogodilo se 495 etnički motivisanih napada na Srbe na Kosovu i Metohiji, oduzeto pravo na rad, lečenje, slobodu kretanja, upotrebu jezika i pisma. Podsećam, tokom oružanih sukoba, uz podršku „Milosrdnog anđela”, s Kosova i Metohije 1999. godine proterano je 250.000 Srba. Od 2000. do 2024. godine Albanci su ubili 105 Srba, u martovskom pogromu proterali su ih preko 4.000, a to i dalje traje.
Na Kosovu i Metohiji je svake godine manje posejanih njiva, ali ima ih. A preostali su i Srbi koje Kurtijeva klika podržana belosvetskim mentorima nije uspela da zaplaši i natera da napuste svoja ognjišta. Jesu strašni ti „mnogobrojni” Srbi s KiM kad međunarodno prava i pravda „ne mogu da zaštite Albance od njih”! Fin neki svet – ti Albanci koji pucaju na decu, hapse nevine, pale kuće, skrnave i ruše groblja i pravoslavne crkve. Valjda će zbog toga biti primljeni u Unesko.
A tako neutešne, Komitet ministara SE posle preporuke PS SE neće ih razočarati i prihvatiće aplikaciju tzv. Kosova za članstvo. Taj „mali” problem oko Zajednice srpskih opština će se očigledno jednom rešiti preporukom kako Srbi treba da „pravilno” iščitaju skraćenicu ZSO – „Zajedno samo odustanite”! Uskoro će proglasiti da i disanje Srba urušava „suverenitet” tzv. Kosova.
Rezoluciju SB UN 1244 ignorišu i Albanci i međunarodna zajednica. A i srpska opozicija im se uspešno približava u tome. Urušavanje suvereniteta i integriteta Republike Srbije mnogi doživljavaju kao poligon za iživljavanje, pa bi u pogledu ispunjavanja evropske agende vladavine prava, podizanja nivoa demokratije i dobrog upravljanja trebalo da se ugledamo na vlasti u Prištini. U tako savršenim okolnostima šta će Srbima ZSO? Zato treba još jednom jasno reći – Zajednica srpskih opština, u realnim okolnostima u južnoj srpskoj pokrajini, kao oblik institucionalne zaštite srpskih nacionalnih, verskih i kulturnih interesa, potrebna je našem narodu na Kosovu i Metohiji.
Da se prisetimo Briselskog sporazuma, koji je potpisala i na koji se obavezala Priština uz garanciju Evropske unije pre „samo” 11 godina. Od 15 tačaka, u šest se govori o ZSO, a Srbija ga je potpisala upravo zbog uspostavljanja Zajednice sa svim njenim nadležnostima. Dakle, obmana je potenciranje Prištine na njihovom tzv. ustavu i zakonodavstvu, odnosno da je reč o nekakvoj nevladinoj organizaciji. U Briselu je dogovorena ZSO kao pravno lice, u sporazumima su precizno propisana i podrazumevana ovlašćenja i funkcije, što oni i danas video kao glavni problem. Briselski sporazum je važan, ali je dijalog najvažniji, i to su prioritetno pokazali predsednik Aleksandar Vučić i Vlada Srbije. A ZSO će da bude neizostavna i u svakom budućem dijalogu.
Njeno formiranje se očekivalo još 2015, ali je usled nedostatka dve trećine glasova „za” na Generalnoj konferenciji Uneska, Priština zamrzla potpisani Sporazum o uspostavljanju Zajednice srpskih opština. Da bi krajem iste godine tzv. ustavni sud Kosova proglasio delove sporazuma iz 2013. godine neustavnim. Pa se onda 2017. Srpska lista saglasila da participira u formiranju tzv. vlade Kosova zarad uspostavljanja ZSO. I evo nas sada u 2024. godini bez ZSO.
Kao koordinator Upravljačkog tima za uspostavljanje ZSO, tokom tridesetominutnog predstavljanja Nacrta statuta u Briselu u okviru dijaloga – što je za EU bilo „dovoljno vremena”, za Kurtija predugo, a za nas apsurdno, i nakon uvreda upućenih meni lično i nipodaštavanja rada Upravljačkog tima – shvatila sam da je cilj Prištine obesmišljavanje postignutih dogovora i namera EU da ih u tome podrži.
Iniciranjem pisanja nekih drugačijih statuta ZSO od strane prijatelja Prištine, autori žele da ispišu život, pravila i sudbinu preostalog srpskog življa mimo njihove volje. I u dijalogu oko već dogovorenih prava koriste načela i akte dovoljne da ubiju minimum sloboda jednog naroda. Tako u svom tumačenju ZSO stvaraju sistem rasne segregacije kao službenu politiku tzv. Kosova. Sada je svima jasno da Godo neće doći. Ali nikome nije jasno zašto Srbi ne odustaju od KiM i zašto nikada neće odustati od Zajednice srpskih opština. „Otadžbina nije predmet ograničen, oivičen, utelovljen. Otadžbina je misao, otadžbina je vera, a misao i vera ne umiru”, rekao je veliki Branislav Nušić, između ostalog i konzul u Prištini, mom rodnom gradu.
Predsednica Odbora za Kosovo i Metohiju Narodne skupštine Republike Srbije