Užarenu lopticu upućenu na Andrićev venac Aleksandar Vučić je uspeo da „izžonglira” i da svoj neodlazak na Samit BRIKS u Kazanju, uprkos navijanjima da taj potez bude veliki poen Zapada i šamar Rusiji, uz jedan telefonski poziv, paradoksalno, pretvori u iskorak u odnosima sa Kremljom.
Kako? Tako što se čuo sa Vladimirom Putinom posle duže od dve godine, zauzimajući još jasniji stav da neće uvoditi sankcije Moskvi i najavljujući da će sledeće godine biti među gostima kada se na Crvenom trgu bude slavila 80. godišnjica pobede nad fašizmom, pišu Novosti.
Predsednik Srbije otvoreno je svom ruskom kolegi predočio našu poziciju – „bilo bi mi izuzetno teško da dođem u Kazanj zbog različitih stvari čak i da nije bilo zakazanih poseta evropskih lidera”. On je takođe ukazao na to da je Srbija jedina zemlja u Evropi koja nije pristupila nijednoj deklaraciji o sankcijama i istakao da Putin to visoko ceni.
Vučić je kazao i da kada njega više ne bude na vlasti „ovde neće biti ni Rusije”. Sve što je rukovodstvo Srbije do sada radilo, još od otpočinjanja rata u Ukrajini februara 2022. godine, daje mu za pravo. Jer, naša zemlja uspela je da se odupre i ne stavi potpis na restriktivne mere EU kojima je obuhvaćeno više od 2.200 osoba i entiteta, kao i oko 300 inostranih kompanija koje su suspendovale ili prekinule rad u Rusiji. Zvanični Beograd nije se priklonio sankcijama poput zamrzavanja i zabrane raspolaganja sredstava, zabrane putovanja, vizne politike, funkcionisanje finansijskog, energetskog i transportnog sektora, zabrane korišćenja vazdušnog prostora, učešće ruskih firmi u drumskom transportu robe, zabrane uvoza pojedinih proizvoda, kao i kupovine i transfera ruske sirove nafte, zabrane stranim državljanima da su na funkcijama u upravnim telima ruskih pravnih lica koja se nalaze u RF, kao i rampi na rad ruskih medijskih kuća…
Nekadašnji šef diplomatije Vladislav Jovanović ukazuje na to da u ovoj situaciji nema mesta navijanju (o odlasku u Kazanj), jer kako ističe, u politici je sve podređeno tačnoj meri zaštite nacionalnih interesa.
– Može se pretpostaviti kakve bi posledice proizveo odlazak na samit BRIKS, ali nema mesta strahu da će nedolazak na samit povećati rezerve prema nama u pogledu razvijanja bilateralnih odnosa sa Rusijom dok traje sukob u Ukrajini. Pogotovo posle razgovora dvojice predsednika. Ta bojazan da bi Zapad nama okrenuo leđa nema mnogo osnova jer je njima značajnije da Srbija ne ode na drugu stranu nego da bude vešta u razvijanju odnosa i s jednima i s drugima. S druge strane, ruski predsednik ne samo da je pozvao predsednika Srbije na obeležavanje 9. maja nego je i pokazao konstruktivan potez prema nama, koji se nalazimo u složenoj situaciji zog ratobornog stava Zapada protiv Moskve.
Jovanović ukazuje na to da iz ovih događanja ne treba izvlačiti dramatične zaključke, već ističe da je to samo jedan momentum koji će Rusija primiti sa žaljenjem, ali i razumevanjem, a Zapad će se uzdržati od proslave pobede nad Srbijom:
– Naša zemlja će nastaviti da razvija dinamične odnose sa povišenom opreznošću u odnosima prema velikim silama na obe strane. Srbija je jedina u našem regionu visoko samostalna i nezavisna zemlja i koja je veoma vidljiva sa svih strana sveta. I države iz najudaljenijih kontinenata imaju želju da sarađuju sa nama.
Prema rečima Jovanovića, telefonskim razgovorom Vučića i Putina je probijen jedan zid ćutanja koji je postojao:
– Ovo nije bio klasičan diplomatski razgovor nego duboko politički u pogledu sadašnjeg trenutka i onih koji nailaze. Za nas nikad neće prestati činjenica da su Rusija i Kina valjani oslonac u razbijanju neprijatnih ambicija Zapada prema delu naše teritorije na Kosovu i Metohiji. To je činjenica koja nama diktira prijateljstvo sa Rusijom i Kinom i nezamenjiv je činilac u našoj politici. Voleli bismo da nešto tako postignemo i sa Zapadom, ali on nije spreman da povuče priznavanje nezavisnosti Kosova. Ali, Zapad veoma želi da budemo deo njihove politike i strategije i ne želi da zbog nekog nepromišljenog pritiska na nas dovede to u pitanje. Njima je bitka za Srbiju najvažniji cilj. Neodlaskom u Kazanj, oni su dobili polovičan psihološki poen jer neprekidno zaziru od toga da bismo mogli da se okrenemo Rusiji na radikalniji način. S druge strane, nisu spremni da nas u sprečavanju takvog našeg zaokreta, prinuđuju nekim rizičnim merama.