Skupština Srbije izglasala je juče Deklaraciju o zaštiti nacionalnih i političkih prava i zajedničkoj budućnosti srpskog naroda, koja je usvojena 8. juna na Svesrpskom saboru u Beogradu, a koju je ranije izglasala i Skupština Republike Srpske. Deklaracija, kako je rekao premijer Miloš Vučević, predstavlja temelj nacionalne politike, „ona je odgovor na situaciju na Kosovu i Metohiji i u Republici Srpskoj – ne rešava sve probleme, ali donosi političku podlogu i pre svega institucionalni pristup kako mora da se vodi politika države”. Za usvajanje je glasalo 139 poslanika, protiv je bilo devet, a šest nije glasalo.
Poslanici su usvojili i izmene Zakona o posebnim uslovima za realizaciju projekata izgradnje stanova za pripadnike snaga bezbednosti i Zakona o platnim uslugama. Takođe, ratifikovano je više sporazuma o saradnji s drugim zemljama u raznim oblastima, među kojima i u vojnotehničkoj saradnji. Potvrđeno je i više ugovora o kreditima koji su, pre svega, namenjeni infrastrukturnim projektima.
Završnicu rasprave o 60 tačaka dnevnog reda poslanici Skupštine Srbije iskoristili su i juče, petog dana rada, za priču o litijumu, mada to nije bilo među zadatim tema. Opozicionari su ponavljali da vlast hoće da pretvori „zemlju u deponiju i rudarsku koloniju”, a poslanici vladajuće koalicije su odgovarali da opozicija nema politiku, da „širenjem neistina i dezinformacija plaši građane”, te da „nikakvog iskopavanja neće biti ukoliko ne bude garancija za poštovanje najviših standarda u zaštiti životne sredine”.
Oštru polemiku inicirao je Miroslav Aleksić (NPS) i kazao da bi voleo da čuje primer „jedne zemlje u svetu koja je ekonomski razvijena, a bavi se rudarstvom”, dodajući da je vlast „debelo zabrazdila kada ste počeli da preuzimate pravne procedure umesto institucija”. Kazao je da „Ustav garantuje pravo svih građana na teritoriju, život, zdravlje, reke, vazduh, a kapitalisti širom sveta otimaju javna dobra, dok je posao države da štiti javna dobra i građane, a ne da se povija pred kapitalistima i da pravi deponiju od države”.
Aleksić je rekao da misli da „Srbija treba da bude član EU, ali nikada neću pristati da bilo koja zemlja EU pravi od Srbije deponiju. Dodao je: „Australija, matična zemlja, ne da ’Rio Tintu’ da kopa tamo, a vi se ponašate kao najveći lobisti ’Rio Tinta’.” Osvrnuo se i na sedam pitanja koje je Brnabićeva postavila opoziciji, rekavši da će da odgovori – „šest vaših pitanja se odnosi na vlast 2012, ko je davao dozvole 2001, 2004, pa to su ljudi koji su sad najvećim delom kod vas, počevši od Zorane Mihajlović”. Sedmo pitanje, kazao je, odnosi se na nekog kandidata za gradonačelnika Loznice, koji je prodao zemlju – „iskreno, ne znam ko je to, ni čiji je kandidat”. Naveo je da ima i on pitanja – „Da li je tačno da je od 2013. do 2021. izdato 86 dozvola za iskopavanje ruda širom Srbije?” Pitao je i da li vlast, koja „kaže da je litijum bogom dan”, misli da je „poljoprivredno zemljište bogom dano, da bi 4,5 miliona hektara neobrađenog zemljišta dalo mnogo veći prihod od litijuma”. Pitao je Brnabićevu „da li zna da je premijer Portugalije uhapšen zbog primanja mita od ’Rio Tinta’” i dodao da je u Trsteniku, kad je bio predsednik opštine, sprečeno kopanje nikla, uprkos tome „što je Aleksandar Vučić 2013. godine rekao da će morati da se kopa nikl”.
Brnabićeva je odgovorila: „Ja sam zabrinuta, ne zapanjena, zbog stepena poluistina, lažnih informacija, neistina koje ste izneli, posebno zato što ste ih izneli dan nakon protesta koji su prešli svaku crvenu liniju u javnom diskursu, gde su građani mogli da čuju da je neko satanista. Agronom je govorio da će se deca rađati sa anomalijama, agronom! Pozvala sam svu opoziciju da preuzme odgovornost za ono što radimo u ovoj zemlji, kakvu zemlju ostavljamo generacijama koje dolaze. Umesto toga, čuli smo da pozivate ljude da dolaze na proteste, na kojima takvi ljudi pričaju, i nastavljate da širite takve neistine. Sve je, valjda, dozvoljeno u političkoj borbi. Kažete da je premijer Portugalije uhapšen, pa taj premijer je danas predsednik Evropskog saveta, zamenio Šarla Mišela i vi to znate, ali svejedno, želite da izgovorite tu neistinu. Umesto da smo zajedno danas stali ovde kao parlamentarci i rekli – ljudi, onakve stvari ne smemo da dozvolimo, zato što zatvaramo vrata svakom normalnom i razumnom dijalogu, vi nastavljate to da radite. Da, mi smo na vlasti, a vi ste u opoziciji i nema normalne i uspešne zemlje bez odgovorne opozicije. Nema, kakva god vlast bila, razmislite o tome šta radite.”
Konstatujući da vidi da se Aleksić vratio iz Amerike, Milenko Jovanov (SNS) kazao je: „Videćemo koliko će biti uspešno ono zbog čega je išao, a što se resursa tiče, Prekršajni sud je na devet gusto kucanih strana obrazložio presudu koja svedoči kako se on brinuo o resursima dok je bio na vlasti. Što se nikla tiče, inženjer Dejan Rajković iz kompanije ’Srbijanikl’ otkrio je u intervjuu za ’Politiku’ da iza te firme stoji jedna velika svetska kompanija registrovana na Londonskoj berzi, ne sme da kaže koja, ali je ta kompanija 2011. godine dobila dozvolu od Ministarstva životne sredine za istraživanje nikla. Ministar je bio Oliver Dulić, eto to je Aleksandar Vučić koji se zove Oliver Dulić.” Jovanov je pitao i „u kojoj je to zemlji poljoprivreda vodeća grana privrede, a na dobacivanje – Holandija, kazao je: „Holandija ima 2,7 odsto udeo poljoprivrede u BDP-u, a 17 odsto industrije. Ne može od poljoprivrede baš tako da se zarađuje, zato dajemo subvencije.”
Aleksić je odgovorio da vlast posvećeno radi na gašenju poljoprivrede, da sve zemlje daju subvencije poljoprivredi, „Evropa ulaže 30 odsto budžeta u poljoprivredu”. Dodao je: „Što se tiče nikla, uopšte me ne zanima ko je dao istražne radnje, ko nije, 2013. smo se suprotstavili i to smo zaustavili.” Brnabićeva je kazala: „Hvala vam na ovome, da se vidi koliko vam je istina mila. Sad vas ne zanima ko je izdao dozvolu za nikl, ali ste pre toga rekli da je Aleksandar Vučić. Kada ste dobili istinu, onda vas ne zanima. I to je odgovornost za javno izgovorenu reč.”
Jovanov je odvratio da nije rekao da poljoprivredu treba ukinuti i dodao: „Prestanite da obmanjujete ljude da postoji bilo koja zemlja u kojoj je poljoprivreda ključna grana. Naša politika prema poljoprivredi je takva da smo budžet za podsticaje sa 19,5 milijardi, koje ste vi ostavili, podigli na 104 milijarde, da dajemo subvencije po hektaru 350 evra, u Evropi je 261 evro, to je naša politika prema poljoprivredi. Vi branite Srbiju, pa vi niste uspeli u Trsteniku da odbranite izvorište vode koje vam je kupio ’Agrokor’.”
Potrajala je ova polemika, a i cela rasprava je proticala u sličnom tonu.
Oštra polemika ministra Martinovića i opozicionara
Kratka i vrlo oštra polemika vođena je posle reagovanja ministra poljoprivrede Aleksandra Martinovića na tvrdnje Miroslava Aleksića (NPS) da se ne vodi računa o poljoprivredi, da se gase poljoprivredna gazdinstva, a „Srbija pretvara u pustinju”. Martinović je odbacio optužbe, navodeći da subvencije nikad nisu bile veće, te da je za njih opredeljeno 900 miliona evra.
Martinović je kazao: „Subvencije, kada su vaši bili na vlasti, bile su tolike da se poljoprivrednicima uopšte nije isplatilo da ih traže. Tako ste se vi brinuli o poljoprivrednicima. Sada ljudi traže da subvencije budu još veće. Netačni su podaci o broju ugašenih poljoprivrednih domaćinstava, povećava se broj jer je danas isplativo raditi u poljoprivredi. Što se tiče rudarenja, na delu je hibridni rat protiv Srbije, opozicija od 2020. vodi hibridni rat protiv Srbije. Prvo je bilo na temu korone 2020, pa su 2023. to radili koristeći nezabeležene tragedije u ’Ribnikaru’ i selima kod Mladenovca. Do te mere ste bili bezočni da su i roditelji te dece morali da vam kažu da ne koristite njihovu bol i tugu u političke svrhe. Pa su onda poveli rat kako smo pokrali izbore. Novi hibridni rat je litijum. Ali ja ne zameram opoziciji jer vam je plaćeno da vodite hibridni rat protiv Srbije.”
Usledile su salve negodovanja, pa je Zoran Lutovac (DS), zamerajući predsedavajućoj Snežani Paunović što nije reagovala, rekao da su „izjave ministra za interpelaciju, on je deo izvršne vlasti, dužan je da odgovara na poslanička pitanja, ne da vređa poslanike, a on je sve vreme govorio da su strani plaćenici – sramota”.
Paunovićeva je rekla: „Apsolutno se slažem s vama da je ministar možda preterao, nisam ga prekinula, ali hoću svakog sledećeg. Ovakva retorika je možda odgovor na one sataniste, žalosno je što smo do nje došli, ali je tu.” Marinika Tepić (SSP) reagovala je na reakciju Paunovićeve: „Objašnjenje da je sve ovo možda nastalo zbog satanista je neverovatno, imate li vi svest da ste vi napravili ovu situaciju. Godinama huškate, trujete, kinjite, vi finansirate ekstremiste, ove s teorijama zavere, pa vi ste žrtve sopstvene ruke i plašite se sada građana koji su se probudili i vi nama kažete sve je ovo nastalo zbog satanista, ili zbog komentara o tome. Ovo što radi je na granici sadizma.”
Jorgovanka Tabaković ponovo izabrana za guvernera NBS
Skupština je juče, na predlog predsednika države Aleksandra Vučića, ponovo izabrala Jorgovanku Tabaković (1960) za guvernera Narodne banke Srbije. Tabakovićeva je na ovu funkciju prvi put izabrana u avgustu 2012. godine, ponovo je izabrana 2018, a ovo joj je treći šestogodišnji mandat. Predsednik Vučić je, između ostalog, u obrazloženju naveo da je pri predlaganju Tabakovićeve, pre svega, uzeo u obzir rezultate koje je ostvarila u postizanju ciljeva u obavljanju funkcije NBS u prethodnom periodu, naročito uspešnoj koordinaciji fiskalne i monetarne politike i postizanju makroekonomske stabilnosti zajedno s vladom i drugim nadležnim institucijama u našoj zemlji. Poslanici su, na predlog Tabakovićeve, za viceguvernera NBS izabrali Željka Jovića.
Blagoje Paunović predsednik Fiskalnog saveta
Poslanici su, na predlog predsednika Srbije Aleksandra Vučića, za predsednika Fiskalnog saveta izabrali dr Blagoja Paunović, redovnog profesora na Ekonomskom fakultetu u Beogradu. Kako je u obrazloženju naveo predsednik, dr Paunović je stručnjak koji je u svojoj dugogodišnjoj karijeri, pored akademskog rada, učestvovao u oblikovanju privredno-sistemskih rešenja, radeći na pripremi niza strateških dokumenata i mera ekonomske politike na nacionalnom, regionalnom ili lokalnom nivou, bilo kroz neposredno angažovanje u radu vladinih organa ili tela, bilo kroz podršku međunarodnih organizacija Vladi Srbije.
Taksa za RTS – 349 dinara
Poslanici su juče usvojili izmene Zakona o privremenom uređivanju naplate takse za javni medijski servis, kojima se ova iznos takse povećava sa 299 na 349 dinara. Produženo je i važenje zakona sa 31. decembra ove na 31. decembar 2025. godine.