„Proglas za dan sutra” sa kojim je sudija Miša Majić svojim pratiocima i aktivistima čestitao Novu godinu nije ništa drugo nego plan kako u 18 koraka od Srbije napraviti koloniju zapadnih sila.
Ispod površine reformskih predloga, koji pod maskom demokratije otkrivaju scenario za potpuno oduzimanje kontrole građanima, ukidanje suvereniteta, ali i uskraćivanje osnovnih ljudskih prava, piše novinarka Vesna Veizović na portalu Vaseljenska.
Kroz 18 predloženih mera Inicijativa Proglas predložila je na koji način sistemski razoriti postojeće državne strukture i preneti ključne funkcije na „nezavisni” nevladin sektor, koji je, naravno, finansiran iz inostranstva. Iako ova Inicijativa zvanično nigde nije registrovana, na sajtu Proglasa nema ni donatora, samo lica onih koji su se „tek tako udružili” u jeku prošlogodišnje izborne kampanje i shvatili da je rešenje prepustiti Srbiju stranim službama kroz njihov aktivni civilni sektor.
Prema pisanju medija, domen sajta Proglas registrovan je prošle godine, 7. novembra. Registraciju ovog sajta izvršila je NVO „Građanske inicijative”, što ovu Inicijativu Proglasa, ali i ljude okupljene oko njih čini još zanimljivijim za javnost. NVO „Građanske inicijative” osnovana je još 1996. godine od strane čuvenih autošovinista Miljenka Derete, Žarka Koraća, Dubravke Velat i drugih javnosti dobro poznatih aktivista koji za vreme NATO agresije na Srbiju nisu na sebi nosili mete i prkosili agresoru, već su i u takvim trenucima, kroz strane medije, opravdavali ubijanje nevinih građana i razaranje naše zemlje zbog „zlog diktatora i odsustva demokratije”.
I danas, posle 25 godina, njihovi naslednici kroz istu ovu NVO aktivno sprovode razne akcije protiv interesa Srbije. Pa, osim što im je jedan od ključnih zadataka promocija nezavisnog Kosova, oni aktivno učestvuju i u stvaranju „velike Albanije” koja uključuje i tzv. Preševsku dolinu, gde ova NVO, zajedno sa kolegama iz Prištine, svakodnevno sprovodi aktivne obuke i tako podstiče albanski separatizam.
Za razliku od Proglasa, na sajtu ove NVO spisak donatora je transparentan, pa se među sponzorima „nezavisnog sektora” nalaze i Fondacija za otvoreno društvo, Ambasada SAD, Ambasada Velike Britanije, Ambasada Norveške, Evropska komisija, USAID, National Endowment for Democracy, Balkanski fond za demokratiju. Međutim, nije ova NVO jedina koja se povezuje sa Proglasom; ona je samo jedna u nizu onih koji pretenduju da preko Inicijative Proglasa preuzmu vlast u Srbiji.
Jedan od osnivača Proglasa i neko za čije lice se vezuje ova inicijativa jeste i sudija Apelacionog suda Miša Majić, koji je ujedno i predsednik upravnog odbora NVO CEPRIS. Zanimljivo je da su sponzori CEPRIS-a maltene isti kao i kod NVO „Građanske inicijative”, i to: Ambasada Kraljevine Holandije u Srbiji, Američka agencija za razvojnu pomoć (USAID), Fondacija za otvoreno društvo (FOD), Ministarstvo spoljnih poslova SR Nemačke, Misija OEBS u Srbiji (OSCE), Balkanski fond za demokratiju (BTD), Ambasada Kraljevine Norveške u Srbiji, Delegacija Evropske unije u Srbiji (EU), Evropski fond za Balkan (EFB), Britanska ambasada u Srbiji, Civilno društvo za unapređenje pristupanja Srbije EU/Švedska, Biro za međunarodnu borbu protiv narkotika i sprovođenje zakona.
Iako naš Zakon o sudijama jasno propisuje da sudije ne smeju biti članovi političkih partija niti učestvovati u političkim aktivnostima koje bi mogle dovesti u pitanje njihovu nezavisnost ili nepristrasnost, odnosno da moraju da postupaju u skladu sa strogim standardima nepristrasnosti i političke neutralnosti, slučaj sudije Miodraga Majića postavlja važna pitanja o mogućem kršenju ovih odredbi. Umesto da brani Ustav i njegova načela, ovaj sudija je uveliko kompromitovan svojim javnim istupima, ali i brojnim postupanjima tokom svoje karijere.
U javnosti je postao poznat kao neko ko je oslobodio tzv. Gnjilansku grupu, pripadnike terorističke OVK koja se sumnjičila za ubistva, mučenja, silovanja i trgovinu organima nad preko 50 Srba.
Da Majić ima neku pervertiranu sklonost prema manjinskim grupama ne ide u prilog samo činjenica da je, osim oslobađanja ovih terorista, oslobodio i jednog silovatelja pedofila uz opravdanje da je „silovanje maloletnica kod Roma deo kulturnog identiteta”, već i narativ koji prati njegove romane u kojima su Srbi genocidni zločinci koji su krivi za sve ratove u bivšoj Jugoslaviji.
I najzad, nevladine organizacije u kojima je prisutan ovaj sudija, a koje on naziva „nezavisnim faktorom” koji bi trebalo da preuzme vlast u Srbiji, a koje su sve do jedne finansirane od strane Zapada, samo dodatno komplikuju njegovu situaciju, ne samo kao potencijalnog novog lidera, nego i njegovu trenutnu poziciju sudije, budući da je duboko upleten u političke aktivnosti, plus potpuno zavistan od stranih donatora koji očigledno upravljaju njegovim aktivnostima. Što samo govori o njegovoj (ne)objektivnosti u radu. Ali, tema ovog članka jeste 18 tačaka koje je Inicijativa Proglas objavila, a koje sve do jedne potvrđuju da su akteri okupljeni oko ove Inicijative iz raznih oblasti nevladinog sektora pripremili put svojim sponzorima da preko njih potpuno preuzmu kontrolu nad Srbijom.
Pored možda najskandaloznijeg predloga kojim se srpsko pravosuđe predaje u ruke strukovnih NVO, direkcija policije izmešta iz Ministarstva unutrašnjih poslova, koje bi se pretvorilo u običan administrativni šalter, Majić indirektno priželjkuje da bezbednost održavaju pripadnici NATO pakta u nekoj novoj specijalnoj misiji. Ali da krenemo redom. Jedna od najskandaloznijih mera, a ostavljena za sam kraj, predviđa da direkcijom policije upravlja opet neki „nezavisni” organ, koji je formiran i sponzorisan od strane zapadnih fondova, što samo po sebi govori o „nezavisnosti”, čime bi Ministarstvo unutrašnjih poslova izgubilo kontrolu nad bezbednosnim sistemom. Ovaj potez bi bezbednost Srbije stavio pod direktnu kontrolu struktura finansiranih iz inostranstva. S obzirom na put kojim idu predlozi Proglasa, ne bi trebalo da nekoga začudi da u prvim mesecima od strane NATO pakta bude formirana posebna jedinica, poput KFOR-a za Kosovo i Metohiju ili EUFOR-a za Bosnu i Hercegovinu, pa onda jedna i za Srbiju, za slučaj da se „Vlasi ipak ne dosete” u kakvu su zamku upali.
Još veći udar na bezbednost Srbije predstavlja takozvana depolitizacija rada policije, kroz koju bi se, kako se navodi, jasno razdvojile operativne i strateške nadležnosti. U praksi, to znači da bi Ministarstvo unutrašnjih poslova bilo u potpunosti lišeno mogućnosti da upravlja operativnim policijskim poslovima, što bi stvorilo situaciju u kojoj država više ne bi imala kontrolu nad svojim bezbednosnim strukturama. Umesto toga, upravo nad postojećim službama BIA, VOA, VBA preuzele bi verovatno MI6, CIA ili neka treća služba u koju pripadnici NVO sektora ionako imaju više poverenja, budući da njima bez ustručavanja polažu račune. A da je malo uključivanje stranih službi, pokazuje i predlog o formiranju tužilačke policije, koji podrazumeva izmeštanje ovog segmenta bezbednosnog sistema iz nadležnosti Ministarstva unutrašnjih poslova. Umesto da policija bude organ države, ona bi u ovom slučaju odgovarala direktno javnim tužiocima, ali u stvarnosti bi upravljanje tužilačkom policijom bilo u rukama struktura koje nemaju nikakav legitimitet od građana, odnosno odgovarali bi isključivo civilnom sektoru stranih službi, odnosno NVO, odnosno onima koji su ih oformili, finansirali i kojima u potpunosti upravljaju. Ovakav vid uprave ne da nema veze sa demokratijom, već bi služio isključivo progonu političkih neistomišljenika. Drugim rečima, ovako bi se dao legitimitet pretnjama Jove Bakića da će „ljude juriti po ulici”. To bi bukvalno značilo da bi spoljni faktori mogli diktirati prioritete u sprovođenju zakona i odlučivati o tome ko je meta policijskih akcija, što predstavlja direktan udar na suverenitet Srbije.
Posebno je interesantno da jedna u svakom smislu kompromitovana osoba poput Majića govori o etičkim kodeksima u pravosuđu i predlaže pokretanje postupaka protiv sudija i tužilaca zbog povreda profesionalnih standarda i etičkih kodeksa. Na samom početku smo već doveli u pitanje njegov kredibilitet, budući da se istovremeno finansira od strane zapadnih fondova i ujedno bavi politikom. To nije samo sporno što se tiče njegove nezavisnosti, već predstavlja i direktno kršenje etičkih kodeksa i Zakona o sudijama. To bi bilo isto kao kada bi diler droge držao predavanja o štetnosti heroina i onda na kraju svakom učesniku dao po paketić za poneti.
O pritiscima na sud i rad tužilaštva imali smo priliku više puta da gledamo tokom proteklih godina, i taj pritisak su vršili ljudi iz NVO sektora preko prozapadnih medija. Zamislite samo da se ispune ovi Majićevi vlažni snovi – u šta bi se pretvorilo srpsko pravosuđe, koje bi račune polagalo Evropskoj uniji, onoj istoj Evropskoj uniji koja je oborila izbore u Rumuniji jer im nije odgovarao pobednički kandidat. Ali ko zna, možda bi Miša Majić dobio nagradu i postao drugi glavni javni tužilac Evropske unije, jer je uspeo da srpsko pravosuđe stavi pod punu kontrolu zapadnog faktora.
Pored predloženih mera koje su direktno usmerene na preuzimanje kontrole nad bezbednosnim strukturama, ostale „reforme za dan posle” takođe nose iste opasne namere – potpuno urušavanje postojećeg sistema vlasti pod maskom demokratizacije i depolitizacije. Na prvi pogled, sve deluje kao pokušaj da se stvori efikasniji, pravedniji i transparentniji sistem, ali ove mere su samo dobro osmišljena šminka za javnost. U pozadini ovog nije ništa drugo nego priprema za stvaranje novog poretka u kome bi glavnu reč vodile nevladine organizacije kojima bi upravljali strani centri moći. Jedan od najboljih primera za to je predlog da se sve odluke u vezi sa dodelom nacionalnih frekvencija i finansiranjem medija ponovo preispitaju. Na prvi pogled, ova mera deluje sjajno, ali u suštini na ovaj način bi se eliminisali svi mediji kritički nastrojeni prema novom poretku i oni koji ne prate agendu zapadnih vrednosti.
Još jedan zabrinjavajući predlog odnosi se na uvođenje posebnog organa za sprovođenje izbora, koji bi bio „nezavisan” od državnih struktura. Ovaj predlog nije nov – tokom prošle godine imali smo situaciju da je delegacija prozapadnih opozicionih stranaka išla u Evropski parlament i tražila da se direktno umešaju u izborni sistem Srbije. Kako to izgleda u stvarnosti, dovoljno je opet pogledati Rumuniju ili Gruziju, gde i dalje traju protesti pod pokroviteljstvom Evropske unije koja je, uprkos narodnoj volji, nezadovoljna rezultatima izbora. Ni oblasti ekonomske politike nisu pošteđene od ovakvih manipulacija.
Proglasom se predviđa momentalna primena zakona o poreklu imovine, ali isključivo za nosioce vlasti i njima bliska lica, što je jasan signal da je reč o selektivnoj pravdi i političkom obračunu. Istovremeno, skrivanjem pravih donatora i pokrovitelja ovih inicijativa, izostavlja se pitanje porekla novca koji finansira sve aktivnosti nevladinog sektora, čime se ova mera pretvara u paravan za nastavak korupcije i pranje novca pod plaštom reforme.
Ova inicijativa nije nikakva reforma ni napredak, ovde nema demokratije – ovo je najavljeno ukidanje Srbije, korak po korak, ukidanje ljudskih prava, oduzimanje slobode govora. Ako građani sada ne shvate šta se dešava i ne podignu glas protiv ovih manipulacija, umesto države koju su gradili naši preci dobićemo protektorat nevladinog sektora, gde vladaju Majići, Gruhonjići, Aide Ćorović, Marinike Tepić, Mile Pajić, Severine i svi oni koji patološki mrze ovu državu!