Izvršni direktor Pupin inicijative Vuk Velebit, koji je boravio u poseti Kosmetu kao predstavnik tročlane delegacije njegove inicijative, izjavio je da je sinoć dobio preteću poruku od savetnika za medije predsednika tzv. Skupštine Kosova Feima Tahirsiljaja jer je govorio o ljudskim pravima Srba, ističući da je to slika i prilika politike koju vodi aktuelna kosovska* vlada na čelu sa tzv. premijerom Albinom Kurtijem.
Velebit ukazuje da je ta ekstemistička politika Albina Kurtija dovedena do tog nivoa da svako ko misli drugačuje, uključujući i Albance, postaje meta ozbiljnih kampanja.
„Dobio sam gotovo preteću poruku. To je slika i prilika Kurtijeve vladavine na Kosovu“, rekao je Velebit za Tanjug TV uz konstataciju da sadržaj poruke ne bi trebalo čitati uživo u programu.
Kurti, primećuje, ima veliku popularnost među Albancima i jedan od izazova Zapada je kako da utiče na njega i kako da smanji njegov uticaj među albanskim stanovništvom.
Ukazao je da je poseta Kosmetu delegacije Pupin inicijative bila jako važna, s obzirom na to da se bavi odnosima Srbije i Amerike i pozicijom Srbije u Vašingtonu.
„Pitanje KiM jeste jedno od gorućih pitanja u našim odnosima sa Amerikom i posle najavljenog mosta na Ibru, hapšenja političkih lidera srpskih u Mitrovici, dodatnih pritisaka na Srbe i jedne humanitarne krize o kojoj smo u medijima pratili da se dešava na KiM, odlučili smo da tročlana delegacija u kojoj je bio još jedan Srbin, američki državljanin, da odemo tamo i da se na terenu iz prve ruke uverimo kakvo je stanje“, rekao je Velebit.
Istakao je da je prošle godine nekoliko puta posetio Kosmet, ali da je ovaj put razgovarao sa mnogim predstavnicima srpskog naroda, sa političkim liderima, te da su posetili Visoke Dečane, Gračanicu i Prištinu.
U Prištini je delegacija Pupin inicijative, dodaje, razgovarala sa američkim ambasadorom, ali i sa ljudima iz tzv. Privredne komore Kosovo koji su govorili o svim problemima sa kojima se ne samo Srbi, već i Albanci suočavaju usled posledica, kako kaže, ekstremističke i antizapadne politike Albina Kurtija u Prištini.
„Naš cilj je bio da bolje razumemo situaciju na terenu kako bismo što verodostojnije sve ono što smo videli i čuli predstavili u Vašingtonu u septembru kada budemo imali Pupinov forum, gde će gostovati ministar spoljnih poslova Marko Đurić, ali i američki ambasador Kristofer Hil. Mi ćemo imati seriju sastanaka u američkoj administraciji i govorićemo o srpsko-američkim odnosima, ali i o svemu onome što smo videli na Kosmetu prethodnih dana“, najavio je Velebit.
Velebit je kazao da su svi razgovori koje je njegova delegacija imala na Kosmetu bili jako sadržajni i da su satima sedeli sa ocem Savom Janjićem, sa Srbima u Goraždevcu, srpskim civilnim sektorom u Severnoj Mitrovici, ali i sa predstavnicima srpske demokratije i Srpske liste.
Ocenjuje da je stav srpske zajednice na Kosmetu jedinstven.
„Mislim da postoji gotovo jedinstven stav da je najodgovorniji za trenutno stanje na Kosmetu Albin Kurti. To je jedinstven stav i Srba, bilo da imaju više ili manje sklonosti ka Beogradu, ali i jedinstven stav predstavnika američke administracije – da je problem u Prištini i da se oni ne slažu sa jednostranim akcijama Albina Kurtija. Nažalost, ono što u tome nedostaje jeste što ne vidimo odlučniju politiku Vašingtona u sankcionisanju onoga što Kurti radi“, ukazao je Velebit.
Međutim, primećuje da svi pritisci i sankcije Zapada prema Prištini ne pogađaju onoga koga treba, već u najvećoj meri negativno utiču na živote građana i Srba i Albanaca.
Ocenjuje da stav Zapada treba da bude oštriji zbog toga što situacija koja je na Kosmetu jeste jedna humanitarna kriza u kojoj se Srbi nalaze.
„Prosto je neverovatno da u srcu Evrope vi imate specijalne policijske baze na svakih nekoliko stotina metara na severu Kosova. Mi smo prolazili pored tih baza gde je specijalna policija sa automatskim puškama, gde vas pretresaju. Čak smo otišli do jedne policijske stanice u Goraždevcu pošto smo čuli od Srba na koji način se kosovska* policija ophodi prema Srbima. Mi smo došli u tu stanicu nas nekoliko sa sve televizijskom kamerom, policajci su nam rekli, pošto smo ih prekinuli u doručku da dođemo za deset minuta, došli smo za deset minuta, međutim cela policijska stanica se razbežala. Ostala je jedna policajka koja je pričala na albanskom, nije htela da priča na srpskom. Imao sam utisak da se ne nalazim na evropskom kontinetntu“, rekao je Velebit.
Prema njegovim rečima, u odnosu na njegove prethodne posete Kosmetu situacija je neuporedivo gora.
Ono što je opasnost, upozorava, jeste što se u septembru može očekivati nova eskalacija zbog Kurtijevih namera da preuzme srpske škole i zdravstvene ustanove.
Komentarišući učešće Kurtija na Demokratskoj nacionalnoj konvenciji u Čikagu, Velebit je ocenio da je žalosno što je tzv. kosovski premijer imao priliku da bude tamo i pored sankcija EU koje su na snazi.
Naveo je da Pupin inicijativa u SAD podjednako sarađuje i sa demokratama i sa republikancima, te da je razočaravajuće to što je Demokratska partija SAD, koja je bazirana na vrednostima slobode, pozvala lidera koji je sušta suprotnost slobode.
„Zabrana uvoza srpske robe, zabrana dinara, hapšenje bez ikakvih zakona, eksproprijacija i oduzimanje privatnog vlasništva Srba, to je sve suprotno idealima slobode i suprotno idealima na kojima SAD počivaju. Mi kao Srbi to treba jasnije da adresiramo ka međunarodnoj zajednici da imamo problem sa liderom koji je antizapadan, anitamerički i antimodernizacijski. I mi ćemo to reći jasno u Vašingtonu kada se budemo videli sa predstavnicima američke administracije“, poručio je Velebit.
Sve ankete, kako kaže, ukazuju na to da albansko stanovništvo SAD vide kao saveznika, ali sa druge strane podržava politiku Kurtija koja je potpuna suprotnost tome, što ukazuje na ozbiljan paradoks.
Član Savetodavnog odbora Pupin inicijative iz Amerike Ivan Trifunović poručio je da svi u dijaspori prate šta se dešava u Srbiji i zalažu se da ne dođe do problema na Kosovu, kao i da nastoje da pruže maksimalnu podršku srpskoj zajednici na tim prostorima.
„Pupin inicijativa je nova organizacija koju smo mi procenili da ima jako pozitivan uticaj na položaj Srbije u Americi. I podržavamo ono što oni rade. Ja sam u polu penziji, a bavio sam se farmaceutskom industrijom i biotehnologijom“, rekao je Trifinović.
Kazao je da je posetio Kosovo prvi put posle 1999. godine i da se uverio kakva je zaista situacija na terenu u odnosu na ono što piše u medijima.
„Jedno je kada vidite strah u njihovim očima, kada vidite do koje mere su njihova ljudska prava ugrožena. Kurti igra jednu vrlo lukavu igru gde celo to maltretiranje Srba on stavlja pod plašt vladavine prava“, ukazao je Trifunović.
On je za Tanjug kazao da Kurti primenjuje selektivnu vladavinu prava, jer se neka uredba stoprocentno primenjuje na Srbe, a ne i na Albance.
“Imamo tu mnogo primera. Bili smo recimo u Goraždevcu, gde su ljudi koji imaju skromna primanja od 150, 200, 300 evra mesečno, odjednom dobili račune za vodu za poslednjih 25 godina u visini od 2.000, 3.000, ili 4.000 evra, a kada nisu bili u stanju to da plate, onda su im zaplenjivali imovinu. Pri čemu, naravno, nijedan Albanac nije dobio takav račun za vodu”, rekao je Trifunović.
Prema njegovim rečima, ta maltretiranja su na nivou aparthejda, ali ono što se sad dešava na KiM je sada 10 puta gore.
“Znači, primenjuju se permanentni dvostruki standardi i vrlo je jasno da je ta cela politika usmerena da toliko zagorča život Srbima, da oni jednostavno više ne mogu da opstanu na KiM i da moraju da se isele”, rekao je on.
Trifunović je dodao i da se američka ambasada trudi da pomogne Srbima i da intervenišu koliko god mogu, ali kako je rekao “nezavisno Kosovo je dugoročni projekat Amerike”.
“Ja bih to uporedio s jednom situacijom kada imate jedno dete, svoje čedo, koje odjednom postalo drsko i nestašno. I oni sada imaju problem šta da rade sa Kurtijem. Ja mislim da su oni na neki način zatečeni sa svim tim Kurtijevim potezima i sad se oni na neki način nalaze u nebranom grožđu zato što ne mogu da tačno nađu put kako da smire situaciju”, smatra Trifunović.
Ocenjuje da sve ovo se sada dešava jer je Kurti jako nervozan zbog uspeha spoljne politike Srbije i okretanja prema zapadu.
“Mi to vidimo sad i u Hrvatskoj. Oni ne mogu da podnesu to što će predsednik Francuske Emanuel Makron da dođe u Srbiju i što se potpisuju sporazumi. Ne mogu oni da podnesu što Srbija ima najbolju ekonomiju u regionu i Amerika jednostavno mora da koriguje svoju politiku i da na neki način urazumi svoje čedo”, rekao je on.
Dodao je i da je za Ameriku broj jedan prioritet da bude mir i stabilnost na Zapadnom Balkanu i da to bude učvršćeno na duže staze, jer njima nisu potrebni nikakvi problemi u Evropi.
