„Ubij Srbina“ horski su pevali Albanci i Hrvati u svom faštističkom piru na stadionu u Hamburgu. Ekstremisti su, uz pomoć fudbalera, vređali i Makedonce, a UEFA je pokrenula istragu.
Ispred stadiona su se navijači dveju reprezentacija bratimili, oduševljeni saznanjem da u svojoj mržnji prema Srbima nisu sami.
Žalosno je da se danas traže razlozi kojima bi se ovakvo primitivno i fašističko divljanje opravdalo. I to u Srbiji. Istaknuti autošovinisti žale što i sami nisu bili učesnici nacističkih orgija.
Jedan od onih koji se služi sličnim jezikom kao i esktremisti iz Hamburga, Marko Vidojković, smatra da je problem u Srbima, da je vlast u zemlji kriva jer se nije izvinjavala:
„Zamislite da je iz Beograda, umesto neprekidnog podgrevanja sukoba na Balkanu, dolazila poruka mira sa komšijama, da su iz Beograda dolazila izvinjenja, da su iz Beograda dolazili osmesi i pružena ruka prijateljstva. Da se to dešavalo, umesto onoga što se dešavalo, imali bismo čistu situaciju.
Ako bi se i tad 2024. pevalo Ubij Srbina, lako bismo zaključili da hrvatski i albanski ekstremisti jednostavno nisu normalni, te da ne smemo tamo na more.
Ovako, svoj deo zasluga za fašističko divljanje na stadionu u Hamburgu ima i srpski režim, koji u svojoj šovinističkoj besvesti, huška ostatak šovinističkog regiona na nas.
Stradaće, tradicionalno, festival Mirdita, dobar dan.“