Dr Efraim Zurof, direktor centra „Simon Vizental” iz Jerusalima, poznatiji možda kao „lovac na naciste”, ne odstupa od ranije iznetog viđenja zločina u Srebrenici. I sada, uoči inicijative da Generalna skupština UN usvoji rezoluciju o navodnom genocidu u Srebrenici, kao i pre devet godina, kada je to pokušala Velika Britanija u Savetu bezbednosti UN, nije siguran da se događaj iz 1995. godine može definisati na taj način.
Može li se taj nesumnjivi zločin u Srebrenici okarakterisati kao genocid? Neki ga čak upoređuju sa Aušvicom.
Prema originalnoj definiciji genocida, prema kojoj je to pokušaj zatiranja čitavog naroda, zločin počinjen u Srebrenici nije bio slučaj genocida, jer su srpske trupe oslobodile sve žene i decu pre ubistva muškaraca, od kojih su neki bili borci. U tom pogledu, ne mislim da je Generalna skupština UN kvalifikovana da utvrdi da li je neki događaj genocid ili ne.
Kakve bi bile posledice po srpski narod ako bi takva rezolucija bila prihvaćena? I da li to može poslužiti kao osnov za tužbu za ratnu odštetu?
Ako se takva rezolucija prihvati, to bi zaista moglo dovesti do zahteva za reparacijom.
Kako gledate na činjenicu da takvu rezoluciju predlažu Nemačka i Ruanda, tj. zemlje koje su u svojoj istoriji počinile zločine koji se mogu smatrati genocidom?
Obe vlade bi trebalo da znaju bolje, jer one nisu označene počiniocima genocida.
Šta mislite, zašto se upravo sada pojavljuje ovakav predlog? Ima li to veze sa sukobima u Gazi, Ukrajini, ili sa izborima u SAD i u EU? Da li je to možda isključivo u vezi sa Srbima, pozicijom Republike Srpske kao entiteta BiH ili pozicijom Republike Srbije?
Moguće je da je način na koji su UN odgovorile na užasne zločine koje je počinio Hamas, odnosno propust da ih nedvosmisleno osude, bio podsticaj za predlaganje rezolucije.