Alžir i Srbija imaju izvanredne političke odnose i uporedo ubrzano deluju na revitalizaciji saradnje na svim nivoima. Alžir je istovremeno najveći arapski i afrički ekonomski i komercijalni partner Srbije s obimom trgovine u porastu. Srbija pritom već ima korist od značajnog kapitala prijateljstva u Africi, koje datira iz vremena Jugoslavije, što će svakako olakšati uspostavljanje novog partnerstva s Alžirom na kontinentu. U međuvremenu, najveća država Afrike – Alžir – nedavno je četvrti put u istoriji izabran za nestalnog člana Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija. Sa te pozicije, Alžir neće štedeti napore u Svetskoj organizaciji kako bi se došlo do reprezentativnijeg, pravednijeg i uravnoteženijeg međunarodnog poretka, čime bi se ispravila i istorijska nepravda naneta Africi, ističe u Intervjuu za „Politiku” Nj. e. Fatah Mahraz, ambasador Demokratske Narodne Republike Alžir u Srbiji. Alžir je 5. jula proslavio 62. godišnjicu nezavisnosti. U kakvom kontekstu se slavi ovaj događaj?
Petog jula obeležava se datum kad je Alžir povratio svoju nacionalnu nezavisnost posle dugotrajnog oslobodilačkog rata koji je otpočeo 1. novembra 1954. kako bi se okončao 132 godine dug kolonijalni mrak.
Obeležavanje ovog istorijskog datuma odvija se ove godine u izuzetno dinamičnom kontekstu zahvaljujući dubokim političkim i institucionalnim reformama, koje je inicirao predsednik republike Abdelmadžid Tebun i koje su, naročito, omogućile istinski ekonomski uzlet. Naime, pošto je uspeo da prevaziđe brojne strukturne izazove, Alžir sada vidi kako svi njegovi indikatori beleže pozitivan trend, što mu je obezbedilo da se uzdigne na treće mesto najsnažnijih privreda u Africi, posle Egipta i Nigerije, i to zahvaljujući svom bruto domaćem proizvodu od više od 270 milijardi dolara i rastu od 4,3 odsto, prema najnovijim procenama međunarodnih finansijskih institucija.
Pored deviznih rezervi od više od 65 milijardi dolara, Alžir je, diversifikujući svoju privredu, zabeležio rekordnu poljoprivrednu proizvodnju u vrednosti od 34,5 milijardi dolara, krajem 2022, što je 17 odsto BDP-a, dok bi, prema prognozama, doprinos industrijskog sektora BDP-u trebalo da se poveća za najmanje 10 odsto u 2025.
Podržavajući argumente Srbije u Ujedinjenim nacijama, kako u Savetu bezbednosti, tako i u Generalnoj skupštini, Alžir je iznova potvrdio svoju privrženost međunarodnom pravu. U svojstvu nestalne članice SB OUN, koji su stavovi Alžira kad je reč o glavnim žarištima napetosti u svetu ?
Među diplomatskim postignućima Alžira ostaju posebno zabeležene njegove uspehom krunisane brojne inicijative u medijaciji i miroljubivom rešavanju međunarodnih i regionalnih kriza i sukoba, kao i njegov doprinos u traganju za rešenjima za zajedničke globalne pretnje, poput terorizma i organizovanog kriminala, zahvaljujući čemu je četvrti put zauzeo zasluženo mesto u SB OUN.
Tačno je da je tokom razmatranja situacije na Kosovu početkom godine, posle jednostrane odluke privremenih vlasti u Prištini da nametnu upotrebu evra u delovima s većinskim srpskim stanovništvom, naša podrška bila zasnovana na objektivnim razlozima, među kojima na neophodnosti da se povrati poverenje između dve strane radi nastavka dijaloga uz medijaciju Evropske unije, kako bi se izbegla eskalacija koja bi mogla da dovede do međuetničkih napetosti, kao i na važnosti uspostavljanja zajednice srpskih opština, kako je to predviđeno Briselskim sporazumom iz 2013.
Kad je reč o rezoluciji o „genocidu u Srebrenici”, Alžir je prilikom glasanja bio uzdržan, jer smatra da je Dejtonski sporazum jedina konsenzualna osnova na kojoj je bilo moguće da se rat u Bosni i Hercegovini okonča, kao i da se pri svakom koraku i svakoj inicijativi prednost mora dati duhu saradnje i dijaloga radi očuvanja miroljubivog suživota i razvoja Bosne i Hercegovine.
Što se tiče drugog dela pitanja, korisno je podsetiti da se Alžir, veran svojim načelima upisanim u Proglas Revolucije od 1. novembra 1954, od sticanja nezavisnosti odlučno zalaže za mir i bezbednost na regionalnom i međunarodnom nivou, zagovarajući nemešanje u unutrašnje stvari država, mirno rešavanje sukoba i uspostavljanje dobrosusedskih odnosa i saradnje sa svim državama regiona kojima pripada. Njegovo delovanje u Savetu bezbednosti OUN rukovodiće se ovim nepromenljivim načelima.
Alžir ima posebno aktivnu ulogu u SB OUN kad je reč o palestinskom pitanju uopšteno, a posebno o ratu u Gazi. Kako vidite kraj ovog dugotrajnog sukoba na Bliskom istoku?
Podrška Alžira borbi palestinskog naroda jeste dogmatski principijelan stav, koji snagu crpi iz njegove borbe za nacionalno oslobođenje od francuskog kolonijalizma.
Alžir nastavlja da ulaže napore i da preduzima brojne korake u Organizaciji UN kako bi se omogućio prijem Palestine kao njene punopravne države članice kao i u prilog okončanju cionističke agresije na pojas Gaze.
Za nas je jasno da je uspostavljanje pravednog i sveukupnog mira na Bliskom istoku moguće samo osnivanjem nezavisne i suverene države Palestine, u skladu s međunarodnim pravom i s Jerusalimom kao prestonicom, i krajem okupacije izraelskog entiteta nad svim arapskim zemaljama.
Na čemu se temelji alžirska strategija u odnosu na izazove s kojima se suočava Afrika uopšteno, a posebno na one u neposrednom susedstvu Alžira?
Zemlja osnivač Afričke unije, Alžir se aktivno zalaže za promovisanje interesa naše kontinentalne organizacije u prioritetnim oblastima, a to su mir i bezbednost, razvoj, bolje upravljanje, ekonomska integracija i zastupanje Afrike na međunarodnom nivou, koje su definisane u Agendi 2063, u čijoj izradi je moja zemlja aktivno učestvovala, kao i ciljevi održivog razvoja. I upravo iz uverenja Alžira da su bezbednost i stabilnost u Africi povezani s razvojem, naš predsednik je izdvojio milijardu dolara za finansiranje razvojnih projekata u Africi preko Alžirske agencije za međunarodnu saradnju, solidarnost i razvoj.
Što se tiče terorizma, koji je jedna od glavnih pretnji miru, predsednik Abdelmadžid Tebun ulaže neumorne napore i pokreće brojne inicijative u okviru svog mandata koordinatora Afričke unije za borbu protiv ove pošasti, među kojima se posebno zalaže za izradu novog akcionog plana AU i operacionalizaciju Afričkog fonda za borbu protiv terorizma.
Štaviše, Alžir neće štedeti napore u OUN kako bi se došlo do reprezentativnijeg, pravednijeg i uravnoteženijeg međunarodnog poretka, čime bi se ispravila istorijska nepravda naneta Africi.
Zemlja izvoznik mira, Alžir će nastaviti da ulaže napore i stavlja na raspolaganje svoje bogato iskustvo u posredovanju za mirno rešavanje sukoba kako bi pomogao zemljama u našem susedstvu, pri čemu daje prednost holističkom pristupu koji se bavi dubinskim uzrocima tih sukoba.
Bivša Jugoslavija imala je važnu ulogu tokom čitavog alžirskog oslobodilačkog rata do sticanja nezavisnosti 1962. godine i od tada je s Alžirom razvila raznovrsnu saradnju. Kakve su perspektive saradnje sa Srbijom ?
Alžir i Srbija imaju izvanredne političke odnose, o čemu svedoče pozitivni ishodi redovnih konsultacija koje se naizmenično održavaju u Alžiru i u Beogradu, i na kojima se uvek i iznova konstatuje velika konvergencija stavova o brojnim regionalnim i međunarodnim pitanjima od zajedničkog interesa.
Tako, na nivou regiona kojima naše zemlje pripadaju, svaka za sebe, Alžir bezrezervno podržava teritorijalni integritet i suverenitet Srbije, koja, sa svoje strane, reafirmiše svoju privrženost poštovanju međunarodnog prava po pitanju Zapadne Sahare, koje predviđa pravedno i trajno rešenje ovog sukoba u skladu s relevantnim rezolucijama Generalne skupštine i Saveta bezbednosti OUN. Ovakav stav naglašen je marta 2018. Godine, prilikom zvanične posete Beogradu našeg tadašnjeg ministra spoljnih poslova, i ponovo potvrđen juna 2023. tokom razgovora, vođenih takođe u Beogradu, između našeg ministra spoljnih poslova Ahmeda Atafa i njegovog srpskog kolege Ivice Dačića, koji je potvrdio posvećenost svoje zemlje da neće delovati nauštrb pozicija Alžira, niti njegovih fundamentalnih interesa u njegovom regionu.
Pojedinci poistovećuju ova dva pitanja, različita po svojoj genezi, ali kojima je zajedničko to što krše isti princip poštovanja međunarodno priznatih granica. Za Srbiju, reč je o poštovanju jednog od osnovnih načela Helsinškog završnog akta iz 1975. Za Zapadnu Saharu, reč je o poštovanju svetog principa o nedodirljivosti granica nasleđenih od kolonizacije.
Teritorija Kosova je sastavni deo Srbije te iz tog razloga Alžir nije priznao njegovu jednostranu nezavisnost. Nasuprot tome, Zapadna Sahara je neautonomna teritorija na koju treba da se primeni doktrina Ujedinjenih nacija o dekolonizaciji.
Veze prijateljstva, saradnje i solidarnosti između Alžira i Srbije, naslednice bivše Jugoslavije, datiraju još iz narodnooslobodilačkog rata, kada su vlada i narodi Jugoslavije podržavali pravednu stvar alžirskog naroda.
Srpske kompanije, koje i danas rade u mojoj zemlji, dale su značajan doprinos izgradnji i razvoju Alžira posle sticanja nezavisnosti.
Od tada, razmenjeno je više poseta na visokom nivou, potpisan je niz sporazuma o saradnji i održano 20 zasedanja Međuvladinog mešovitog komiteta.
Alžirski premijer posetio je Srbiju 2021. kako bi ponovo pokrenuo dijalog na najvišem nivou, a zatim je i naš ministar spoljnih poslova došao u radnu posetu Beogradu, juna prošle godine, tokom koje je usvojena zajednička mapa puta koja sadrži važne političke i ekonomske aktivnosti u veoma kratkom roku, s ciljem da se revitalizuje saradnja na svim nivoima. Ta saradnja uskoro će imati koristi i od ponovnog otvaranja direktne vazdušne linije između Alžira i Beograda, što će olakšati razmenu u oblasti turizma i trgovine.
Kao važan afrički partner Srbije, kako sagledavate odnose Srbije s Afrikom?
Alžir je najveći arapski i afrički ekonomski i komercijalni partner Srbije s obimom trgovine u znatnom rastu.
Najveća zemlja Afrike, Alžir, ima i sve prednosti, kao što su pomorska, železnička, putna, vazdušna i IKT infrastruktura, što mu daje strateški značaj. Takođe, pripadnost Alžira afričkoj Zoni slobodne trgovine otvara ogromne mogućnosti za srpsku privredu kroz trijangularnu saradnju s Afrikom.
Na planu ekonomske integracije Afrike, Alžir je uložio znatne napore za sprovođenje tri strateška strukturna projekta, a to su: transsaharski auto-put Alžir–Lagos, koji dužinom od 4.800 km povezuje šest zemalja, čime će se omogućiti otvaranje novog vitalnog koridora za svih 16 zapadnoafričkih zemalja ka lukama na Sredozemlju, preko alžirske putne mreže; gasovod Alžir–Lagos za snabdevanje evropskog tržišta; transsaharska okosnica optičkog vlakna koja na dužini od više od 1.510 km treba da optičkim kablom međusobno poveže Niger, Alžir, Nigeriju i Čad.
Sa svoje strane, Srbija, čije su kompanije razvile tehnološku ekspertizu u brojnim sektorima, već ima koristi od značajnog kapitala prijateljstva u Africi, koji datira još iz vremena Jugoslavije, što će svakako olakšati uspostavljanje novih partnerstava s Alžirom na kontinentu.
