ČUVA I POLUCILINDAR STAR 150 GODINA: Vrščanin Radovan Gavrilov vlasnik je naimpozantnije kolekcije kapa u regionu (FOTO)
VRŠČANIN Radovan Gavrilov – Gavra (69) dobro je poznat u sportskim krugovima.
Foto: J.J.Baljak
Ceo život bavi se pauverliftingom. Vlasnik je jedne od prvih teretana u gradu i kluba PLK, koji je iznedrio brojne uspešne snagatore iz tog kraja, a u zvaničnu penziju otišao je kao programer. Zato je ljudima iz njegovog šireg okruženja čudno kada kaže da se u slobodno vreme bavi – sakupljanjem kapa.
Gavra je vlasnik jedne od najimpozantijih kolekcija u Srbiji i regionu, koju čini blizu 300 kapa, šešira, šubara, šlemova i kaciga, i to iz čitavog sveta i iz raznih epoha. Sa svakog kontinenta ima bar po jednu, a specifično je i to što su među njima primerci i iz najudaljenijih zemalja sveta – od Japana i Australije preko Južnoafričke republike do Urugvaja. Iako sebe ne smatra pasioniranim kolekcionarom, ovim neobičnim hobijem bavi se već dve decenije.
– Sve je počelo od jednog ogromnog sombrera, koji mi je supruga donela sa letovanja. Sledeće godine mi je kupila grčku kapu, što je dalo ideju našim prijateljima da mi i oni donose kape specifične za zemlju koju su posetili. Sve to mi se jako svidelo, pa sam i sam počeo da ih kupujem preko interneta. Tako sam, recimo, došao do kape, koju niko ne bi trebalo da ima u ličnom posedu – započinje Gavra razgovor, za „Novosti“.
Reč je o jevrejskoj kapici, koju, kako kaže, turisti dobijaju prilikom posete Zidu plača u Jerusalimu i koju treba da vrate na izlazu sa tog svetog mesta. Neko to nije uradio, pa je taj deo religijske opreme „za sitne pare“ završio u njegovoj kolekciji. Tu je i kepi – bela svečana kapa Legije stranaca, zatim američke kacige za bejzbol, kao i šapke brojnih militarnih formacija čije države više ne postoje. Među njima i šapka sa grbom Istočne Nemačke.
IZLOŽBA
SVE svoje kolekcionarske primerke Gavra pažljivo čuva u kutijama. Prvi put ih je javno izložio ovog februara u „Tački susretanja“, povodom desetogodišnjice postojanja tog kulturnog mesta u Vršcu. Da je ostavio veliki utisak na posetioce govori i to što mu je jedna sugrađanka, tokom intervjua za „Novosti“, poklonila kačket od trske nepoznatog porekla, koji je kupljen tokom devedesetih godina i nju je oduvek asocirao na daleke svetove dok je naša država bila pod sankcijama. Pretragom po internetu, ispostavilo se da je reč o kapi iz Vijetnama.
Kao najautentičniji predmet čuva veliku crvenu kapa-korpu, ukrašenu belim školjkama, koju afričke žene koriste za nošenje raznih stvari na glavi. Sa tog kontinenta, inače, ima najmanje kapa, jer se one tamo, kako kaže, ni ne nose zbog specifične klime. Autentičan je, recimo, tamošnji bež kačket sa umetkom od prave zebrine kože.
– Ne postoji neka kapa na koju sam posebno ponosan, niti neka koju bih baš želeo da imam. Ali, kao retku mogu da izdvojim originalnu avijatičarsku kapu, koju su nosili nemački piloti u Drugom svetkom ratu. Kožna je, a iznutra obložena krznom, kako bi ih štitila od hladnoće na velikim visinama. Ima i slušalice i mikrofon. Proizveo ju je Simens, a ja sam je kupio u mom Vršcu – objašnjava naš sagovornik.
Foto: J. J. Baljak
POLUCILINDAR
IAKO nije siguran u autentičnost i starost odevnih predmeta za glavu koje je kupovao preko interneta, može se reći da je najstariji u njegovoj kolekciji originalni polucilindar, koji je izrađen u Beču po narudžbini jednog gospodina iz Niša. O tome svedoči i pločica u unutrašnjosti šešira. Pretpostavlja se da je star oko 150 godina.
Iako bi se očekivalo da vlasnik ovakve kolekcije i sam nosi kape i šešire, u Gavrinom slučaju to nije praksa. Ako baš i mora nešto da stavi na svoju glavu, uvek bira sportski kačket i to sa logom svog pauverlifting kluba, koji će zauvek ostati njegova glavna preokupacija.
