POZORIŠNA KRITIKA: LJubav i druge boljke – Lusi Prebl: “Efekat”, režija Đorđe Nešović
AKO privlačnost i zaljubljenost mogu da se izazovu u laboratorijskim uslovima, o čemu, u Narodnom pozorištu “Toša Jovanović”, spekuliše mnogo izvođena drama “Efekat” Lusi Prebl, ona bi, verovatno, mogla i da se leči hemijom, onda kada postane za nekoga “noćna mora”.
foto privatna arhiva
Dvoje mladih ljudi, različitih socijalnih statusa (Sara Simović i Miloš Lazić), odlučuju da se dobrovoljno podvrgnu ovakvom eksperimentu i predaju se u ruke paru lekara (Edit Tot Miškeljin i Stefan Juanin), koji im doziraju hemijske supstance i dovode ih u stanje sukoba, koji, zaslugom dobro napisane drame, prirodno prerasta od međusobnog nepoverenja u brigu za onog drugog, kao znak prave naklonosti i iskrenih osećanja.
Ovim putem, Đorđe Nešović tumači neobični medicinsko-ljubavno-scenski eksperiment kao evaluaciju razvoja, od početka do kraja, procesa naklonosti i zaljubljivanja, sa tragičnim posledicama koje izaziva. Iz “Efekta” Lusi Prebl proizlazi da je zaljubljenost invalidna situacija, kako među mladim žrtvama eksperimenta, koji će posumnjati u sopstvena osećanja, nemajući uvid u eksperiment nad njima, tako i među parom lekara, koji su i sami u izvesnoj ljubavnoj korelaciji, opterećeni sopstvenom neurotičnošću.
Na neobičnoj, stepenastoj scenografiji (scena i kostim Lora Bunčić), uz pomalo preagresivan video-rad Milorada Savanovića, sa dramaturški dobro postavljenom muzikom Marije Balubdžić, Sara Simović, kao studentkinja psihologije, koja u dobroj meri razume puteve emotivnog osvešćivanja i Miloš Lazić, kao mladić sa ulice, otvoren za emocije i iskustvo, vozili su ovaj emotivni rolerkoster impresivno uspešno, iako je sama dramska situacija, bez obzira na nepoznat eksperiment, pomalo zamorna. Od međusobne sumnjičavosti, do iskrene brige za drugog, koji postaje emotivni partner, mladi glumci su neočekivanim, tananim sredstvima, iako uz “buku i bes”, sproveli sopstveni efekat, ne mnogo usrećujući, ali, svakako, bitan za razumevanje svačije “hemije ljubavi”.
Sara Simović, kao Koni Hol, svojim unutrašnjim, intelektualnim bićem je pokušala da se odupre Tristanu, i mlada glumica je to, što se i očekivalo, s obzirom na briljantne uloge koje je već ostvarila (“Ljubinko i Desanka”), izvrsno izvela. Miloš Lazić, novi član ovog etabliranog teatra (osnovanog davne 1839) , posle niza nagrada, koje je osvojio u srpskim teatrima (“Kus petlić”, “Bog masakra”…), svog Tristana Freja je prikazao kao egzaltiranog mladića, čiji socijalni kompleks potiskuje njegovu emotivnost, ali je nagon za održanjem njegov najispravniji kompas. Prava mera besa i ljubavi u igri mladih glumaca je “Efekat” učinila uzbudljivom predstavom, što je odličan rezultat za ovu vrstu pomalo hermetičnih pozorišnih tekstova.
Narodno pozorište “Toša Jovanoić” je, sa “Efektom” Lusi Prebl, u režiji perspektivnog reditelja Đorđa Nešovića i mladih saradnika, dobilo još jedan pozorišni hit, koji će se, nadamo se, videti i van matične scene, na teatarskim festivalima.
