KNjIŽEVNICA iz Novog Sada Radmila Satarić nagrađena je u Njujorku priznanjem naučne fondacije Tesla Spirit Award za roman “Nikola Tesla inspiracija” koji je objavila novosadska IK “Prometej”.
Foto: Privaatna arhiva
Ova nagrada nekolicini ljudi iz raznih oblasti, dvanaestu godinu zaredom dodelila je u januaru fondacija koju je osnovao pronalazač naših korena Nikola Lončar u znak podrške onima koji slede put blistavog uma iz Smiljana.
Svečanost je upriličena na Osmoj aveniji Menhetna u Hotelu “Njujorker” koji na tom mestu stoji već 94 godine, ima 43 sprata i 1.083 sobe. U dve od njih, Tesla je proveo poslednju deceniju svog života od 1933. do 1943. godine, kada je u samoći preminuo na Božić, 7. januara. “Njujorker” je izabrao jer je bio blizu njegove laboratorije na uglu 40. ulice i Šeste avenije. Danas to mesto nosi ime Ugao Nikole Tesle.
Upravo pred sobom sa brojem 3327 čija vrata krasi podsetnik da je tu boravio veliki naučnik, kao i u onoj do nje s brojem 3328 koja je bila njegova radna soba, turisti već decenijama stoje u redu da bi se fotografisali.
– Svakog ko se zatekne pred vratima Tesline hotelske sobe preplavi ogromno uzbuđenje. To se čita na licima ljudi odakle god da dolaze. Tokom tih nekoliko minuta pred vratima na kojima stoji pločica s njegovim imenom, verujte, preplavila me je energija kakvu nisam ranije nikad osetila – otkriva Radmila za “Novosti” detalje svog prvog putovanja u Njujork.
Foto: Privaatna arhiva STVARANjE Ulaz u radnu sobu naučnika u hotelu
Četiri decenije profesorka Radmila Satarić predavala je srpski jezik i književnost u uglednim srednjim školama u Beogradu i Novom Sadu, napisavši za to vreme nekoliko knjiga povodom kojih je bila predložena za NIN-ovu nagradu i “Pečat vremena” (2015). Tesla nije bio zastupljen u obrazovnom programu, ali jeste na profesorkinim časovima.
– Pre gotovo četvrt veka u novosadsku STŠ “Mileva Marić Ajnštajn” tadašnji direktor Teslinog muzeja u Beogradu, na moj poziv i na mom času, priredio je predavanje o našem naučnom geniju. Đaci su bili oduševljeni – kaže književnica uz uverenje da je još tada počela u njoj da tinja želja da napiše knjigu o njemu.
Tesla je uvek bio tema u porodici Satarić. Radmilin suprug Miljko je doktor fizike, stariji sin Bogdan je doktor elektrotehnike a mlađi stefan master iste nauke. Dan Teslinog rođenja, 10. jul, za njih je porodični praznik kada se obavezno posećuje naučnikov muzej u Beogradu.
URNA ILI SAHRANA
UPITANA o inicijativi koju podržava i akademik Matija Bećković da ne dolikuje prahu Teslinom da i dalje “počiva” u Muzeju, već da se dostojno, uz opelo, sahrani na groblju, Radmila Satarić kaže da je činjenica da mnogo ljudi u beogradskom muzeju kao omađijani stoji pred Teslinom urnom:
– Ipak, sećam se koliko sam sa ogromnim brojem turista bila dirnuta posetom grobu najvećeg italijanskog srednjovekovnog pesnika Dantea Aligijerija. To je bilo zaista veličanstveno. Urna ili sahrana – to je tema kojoj ćemo se svi mi, pripadnici Teslinog naroda, sve češće u budućnosti vraćati.
Godine 2016, povodom 160. godišnjice Teslinog rođenja, gost Muzeja bio je i Vilijam Terbo iz Nju Džersija, unuk naučnikove najstarije sestre Angeline Trbojević. Terbo (1929-2018) i sam pronalazač, tokom te posete Srbiji, prisetio se 1938. godine kada je bio devetogodišnjak i sa majkom je posetio “deda Teslu”.
Srpskim novinarima Terbo je tada otkrio da je Tesla bio veoma visok i mršav, da ga je zagrlio i pomilovao po kosi, a u sećanju mu je ostala i duboka brižnost njegove majke koja je neprestano zapitkivala “deda Teslu” hrani li se dobro, ima li novca i da li se viđa s ljudima ili je sasvim prepušten samoći.
Genije iz Smiljana mora biti mnogo prisutniji u školskim udžbenicima nego sada
Taj susret sa Terboom, porodica Satarić pamti po njegovom izuzetnom gestu. Kada mu je Radmila predstavila sina Stefana, tada studenta elektrotehnike kome je Tesla naučni idol, gospodin Terbo skunuo je sako, zavrnuo rukav košulje i svoju nadlakticu prislonio na Stefanovu ruku rekavši: “Ovim dodirom prenosim ti barem deo osobina porodice Tesla.”
Foto: Privaatna arhiva
Roman Radmile Satarić “Nikola Tesla inspiracija” iziskivao je gotovo deceniju strpljivog izučavanja života i dostignuća velikana nauke, ali i autorkinog neprestanog preispitivanja sopstvenih sposobnosti da o njemu napiše drugačiju knjigu od mnoštva naslova koji su već napisani. Pobedila je, na kraju, njena upornost.
U romanu “Nikola Tesla inspiracija”, kako u predgovoru primećuje Dušica Maticki, autorka kroz 62 priče donosi svojevrsnu riznicu naučnih, istorijskih, književnih i putopisnih podataka koji oslikavaju duh vremena u kome je Tesla živeo, a dotiče se i savremenog doba u kome se dometi njegovih pronalazaka jasnije sagledavaju.
Posebno dirljivo je poglavlje po Teslinom susretu sa Jovanom Jovanovićem Zmajem 2. juna 1892. godine tokom dvoodnevne i jedine posete srpskom prestonom gradu. Na gala večeri bili su prisutni svi viđeniji Srbi. Tesla se zahvalio na zdravici i u obraćanju naglasio da će njegovo srce, daleko preko Atlantskog okeana, “vazda kucati za Srpstvo i njegovu budućnost”.
“MOJI IZUMI” SAVRŠENOG STILA
ZADIVLjENA poštovanjem prema Tesli koje je uočila u Njujorku, kao i najavama da će u nekoliko gradova biti postavljene Tesline biste, Radmila kaže da bi i u Srbiji Tesla trebalo da bude mnogo “vidljiviji”.
– Morao bi biti prisutniji u školskim udžbenicima. Njegova autobiografija “Moji izumi” napisana savršenim stilom, zaslužuuje da se analizira na časovima srpskog jezika i književnosti – preporučuje ova profesorka i književnica.
Vrhunac večeri desio se kada je jedan od najvećih liričara srpskog romantizma pročitao ganutom naučniku stihove koje mu je posvetio: “Ne znam šta je, je l`suština, il` to čini samo mis`o,čim smo čuli: dolaziš nam, odmah si nas elektris`o”. Ganut tolikom pažnjom velikog pesnika, Tesla je prišao Zmaju i – poljubio mu ruku.
Dve godine docnije u pismu Zmaju iz Njujorka, javlja pesniku da njegov prijatelj R. A. Džonson, “jedan od najboljih pisaca ovđe, i sam pesnik, latio se posla da prevede zbirku Vašijeh divnijeh pesama na engleski jezik”.
Foto: Privaatna arhiva ENERGIJA Teslina soba u Njujorku
Koliko je u američkoj osami, prepušten naučnim visinama koje čovečanstvo i danas odgoneta, Tesla čeznuo za porodicom, pokazuje i njegova prepiska sa sestrama Maricom Kosanović, Angelinom Trbojević i Milkom Glumičić kao i sestrićima Nikolom Trbojevićem i Savom Kosanovićem. Iz pisama koja su putovala s obe strane Atlantika, izviru brižnost i toplina, i mila sećanja na obeležavanja božićnih i vaskršnjih praznika u Smiljanu.
